Вања Арсић - Моје срце је велико као табла
Tabla
12:00:00
0
Моје
срце је велико као табла
Понекад
се у срцу јави чудан глас,
У
самоћи, миру и тишини.
У
том тренутку ми се чини
Да
ми је он једини спас.
Очарана
његовом лепотом и сјајем,
Тонем
у снове дубоке и меке,
Без
размишљања му срце дајем.
Не
видећи да сам на ивици провалије неке.
Ћутим
и не отварам очи,
Не
желим да видим реалност,
Осећам
да ће срце из груди да искочи
И
зато прикривам стварност.
Али
не могу да вечно се скривам,
Полако
и смирено очи отварам.
Не
желим да их склапам као да снивам,
И
више треперави, збуњени осећај немам.
Срце
је хладно овога пута,
Нестала
је ватра која га је грејала.
У трену схватих ужаснута -
У трену схватих ужаснута -
Срце
је снежна олуја завејала.
Онда
сам очи снено затварала
Да
бих се осећала вољено,
Сад сузе у јастуку сам сакрила
Покушавајући
да саставим срце сломљено.
Сад
затварам очи само да престане бол,
Склапам
очи у нади за бољим сутра,
У нади да ће на рану престати да ми додају сол.
У нади да ће на рану престати да ми додају сол.
И
да ће и мени сванути опет разиграна јутра.
За Табла
Фест 17
Вања Арсић, 8-3, ОШ "Васа Чарапић" Бели Поток
Наставница: Снежана Стојановић
