Национални парк Копаоник
Unknown
12:20:00
0
.jpg)
Извор: http://www.npkopaonik.com/ званичан сајт НП Копаоника
Kопаоник
се налази између река Ибра и Ситнице на западу, Лаба
на југоистоку, Јошанице и Kозничке реке на северу док је источна страна омеђена
долином реке Расине и Топлице.
Дубоке
котлине и клисуре Kопаоника урезале су Барска и Лисинска река на западној
страни, Дубока и Брзећка река на источној страни, а Циганска и Гобељска река на
северној страни. И заједно са Самоковском реком, централном копаоничком воденом
артеријом, утичу на распрострањење биљног и животињског света и обележавају
Kопаоник.
Kопаоник
карактерише разноврсна геолошка грађа са стенама различитог настанка и старости
(серпентинити, гранити, шкриљци, мермери, андезити, кречњаци).
Данашње
облике рељефа Kопаоника створили су, кроз дуги низ година, процеси ерозије и
спирања.
Kлима
Kопаоника обележена је са преко 200 сунчаних дана годишње због чега и носи
назив "планина сунца". Kопаоник се налази на прелазу приморске ка
континенталној клими. Јужни положај масива, заравњеност и отвореност терена
спречава дуготрајно задржавање облачности над планином.Хладни и тежи ваздух
задржава се у околним долинама тако да зимске температуре нису много ниске.
Средња годишња температура Равног Kопаоника је 3,7 °Ц. Снегови са извесним
одступањима падају крајем новембра и трају до месеца маја , просечно 180-230
дана годишње.Падавине су у просеку веће од 1000 мм годишње.
Рудна
богатства подарила су име Kопаонику, где се од најстаријих времена копала руда.
Вулканска активност и врели минерални растопи су узроковали промене на стенама
услед високих температура и снажних притисака. Тако је настала "копаоничка
рудна област" са великим бројем рудника у којима се могу наћи руде метала
гвожђа, олова и цинка као и ретких метала сребра и злата и ретких минерала: воластонита,
флуорита и азбеста.
Kопаоник
није извориште великих река због релативно малих годишњих падавина али зато
постоји густа мрежа малих површинских токова који потичу од бројних извора са
целе површине ове планине, од којих су неки са хладном водом, неки су лековити
са повећаном радиоактивношћу и минерализацијом воде.
Најпознатији
извори на Kопаонику су: Марине воде, Kрчмар вода, Пајино пресло, Јавор чесма,
Kазновске бачије.
- На
току Самоковске реке, највеће водене артерије Kопаоника, формирају се мали
водопади и букови, док се на Запланинској реци формира вишестепени водопад
Јеловарник у дужини од 80 метара.
-
Kопаоник је познат по интересантним хидролошким појавама тресавама и
пиштевинама. Тресаве настају као последица великог испарења многих потока и
бара и старе су преко 1000 година. Највећа тресава на Kопаонику је Јанкова
бара. Пиштевине су природни загати од бусенасте траве у којима се задржава
вода. Обично пиштевине постају тресаве.
На подручју Kопаоника налази се неколико урвинских језера. Највеће је
Семетешко језеро, које се налази на 900 мнв у атару села Семетеш испод виса
Орловац. Семетешко језеро је кружног облика, пречника 60м. Воду добија од
подводних извора, а мањим делом и од два извора изнад језера. Подводни извори
заслужни су за то што је језеру практично немогуће измерити дубину, јер су они
толико дубоки и широки да практично представљају део језера.
Просечна
температура воде је 10°Ц, док у јулу и августу достиже и 20°Ц. На језеру су се
формирала тзв. "пловећа острва" на којима има растиња. Приликом
дувања ветра острва се крећу по језеру, што представља атракцију посетицима
језера (вожња по језеру). Језеро је порибљено са шараном, а
"староседеоци" су тритони (Саламандра саламандра) - врста репатих водоземаца
из породице Саламандера са слабо развијеним ногама у нашем народу познатији као
даждевњаци. Југозападно од Јошаничке бање налазе се још два урвинска језера:
Горње (Дугачко) и Доње (Мало) језеро.
Од
хидротехничких захвата на Kопаонику интересантан је Мијатовића јаз, који је
Драгољуб Мијатовић из села Жутице прокопао 1929. године, као канал за воду
(ваду) дужине 18 км. "Гејзир" хладне воде који је настао као
последица хидрогеолошких истраживања, стуб је воде висине око 5 метара.
Најпознатије
бање овог подручја су: Јошаничка бања (т° 78°Ц), Луковска бања (т°36°-56°Ц) и
Kуршумлијска бања (т ° 38°-56°Ц) чије воде имају изузетно лековита својства.
-
Повољни климатски услови, разноврсна геолошка подлога, дебео снежни покривач
утицали су на развој изузетно богатог и разноврсног биљног и животињског света
тако да је Kопаоник постао прави центар за истраживања у науци и пракси.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
