Литерарни конкурс
Жири Табла феста 2014., за најбољи
литерарни рад, у саставу Момир Драгићевић, књижевник из Крушевца, Русомир Арсић
књижевник из Ниша и Срђан Сиђа Живковић главни и одговорни уредник часописа
Табла, на састанку одржаном 20.маја 2014.године донео је следећу
О Д Л У К У
да се
награде доделе следећим учесницима фестивала:
У
категорији млађег узраста (1. и 2. разред):
1.место Тодор Стојковић, О.Ш „Владислав
Рибникар“, Београд, за песму „Замишљено путовање“
2. место Богдан Ђорђевић, О.Ш. „Димитрије
Тодоровић Каплар“, Књажевац, за причу „Пас Гари и папига Жућа“
3. место Сара Симоновић, О.Ш. „Свети Сава“, Панчево, за
песму „Највећи поклон је добар друг“
У
категорији средњег узраста (3.,4. и 5. разред)
1. место Марко Јовановић, О.Ш. „Старина
Новак“, Београд, за причу „Сањао сам кад
порастем“
2. место Јован Станковић, О.Ш. „Станислав
Сремчевић“, Крагујевац, за причу „Снови су да се прате“
3. место Александар Ђорђевић, О.Ш. „Ћеле
кула“, Ниш, за песму „Сањао сам кад порастем“
3. место Ксенија Зрнић, О.Ш. „Станоје Главаш“, Глибовац, за
песму „Кад не би било Табле“
У
категорији старијег узраста (6.,7., и 8.разред)
1. место Борис Вуковић, О.Ш. „Васа
Чарапић“, Бели Поток, за песму „Кад не би било табле“
2. место Маја Амбруш, О.Ш. „Свети
Сава“, Панчево, за песму „Слонић Ћира и стонога Гага“
3. место Владимир Јовичић, О.Ш.“Слободан
Бајић Паја“, Пећинци, за причу „Највећи поклон је добар друг“
О б р а з л о ж е њ е
На основу 270 приспелих радова из много градова
Србије и Републике Српске жири Табла фестивала 2014. је користећи се
критеријума склапања уметничких синтагми, стварања песничких слика, поштујући
узраст учесника и критеријума конкурса одлучио као у напред наведеним решењима.
Жири наглашава да је имао веома тежак задатак јер је сваки од пристиглих радова
могао да уђе бар у ужи избор и жири посебно захваљује педагозима који су
видљивим резултатима помогли да радови на овом конкурсу буду врхунског
квалитета.
Ниш, 21.маја 2014
Ликовни конкурс
Жири Табла феста 2014., за најбољи
ликовни рад, у саставу проф. Будимир Цветковић, академски сликар из Ниша,
Небојша Стевановић, сликар из Ниша и Славша Љубомировић, учитељ из Ниша, на састанку
одржаном 27. маја 2014. године донео је
О Д Л У К У
да се награде доделе следећим
учесницима фестивала:
У категорији млађег узраста (1. и 2.
разред):
1.
Тијана Вуковић, II2, ОШ „Јелица Миловановић“ Сопот,
1.
Јелена Раденковић, II3, ОШ „Душан Радовић“ Пирот,
2.
Милица Стојановић, II3, ОШ „Свети Сава“ Панчево,
2.
Анастасиа Станковић, II3, ОШ „Свети Сава“ Панчево,
3.
Јована Окука, II4, ОШ „Свети Сава“ Панчево,
3.
Коста Аралица, II4 ОШ „Дринка Павловић“ Београд.
У
категорији средњег узраста (3., 4. и 5. разред):
1.
Михајло Китић, V1, ОШ „Стефан Немања“ Ниш,
2.
Един Гицић, III4, ОШ „Никола Тесла“ Београд,
3.
Никола Павловић, III5, ОШ „Станислав Сремчевић“ Крагујевац.
У
категорији старијег узраста (6., 7. и 8. разред):
1.
Јасмина Пазаркић, VI3, ОШ „Соња Маринковић“ Нови Сад
О б р а з
л о ж е њ е
Жири је, на основу прегледаних свих
177 приспелих радова из целе Србије и Републике Српске, донео одлуку као што је
горе наведено. Оно што је врло занимљиво је да је највећи број радова пристигао
за најмлађи узраст, где смо били на великој муци у одлучивању, док је за
најстарији узраст стигао само један рад. Деца су у раду користила дрвене и
водене бојице, као и темпере, увек на папирној подлози. Критеријуми којима смо
се служили у одлучивању су пре свега оригиналност, затим слобода изражавања
(маштовитост), храброст у употреби боја...
Овом приликом се жири посебно
захваљује учитељици Наташи Целески из ОШ „Свети Сава“ из Панчева чији је сваки
ђак могао бити награђен, што је доказ одличног педагошког рада.
У Нишу, 27.05.2014.
год.
Специјална награда
На
заједничком састанку чланова редакције Табла и чланова жирија за најбољи
литерарни рад и жирија за најбољи ликовни рад одлучено је да се посебна награда
додели
МИЛИ АРАЦКИ
ученици
петог разреда Основне школе „Бранко Радичевић“ из Врања за свеукупан допринос
очувању основне идеје часописа Табла, развоју дечјег стваралаштва имајући у
виду активност и квалитет радова.
Награда
се састоји од десетодневног боравка у Мељинама почев од 2. августа заједно са
пратиоцем (девет пуних пансиона за две особе, без трошкова превоза), што је
донација Феријалног савеза Ниша.
Ваучер ће награђеној бити
достављен у примереном року.
Редакција Табле и чланови стручног жирија
Победнички ликовни радови:
У категорији I и II разреди:
Тијана Вуковић, II2, ОШ "Јелица Миловановић" Сопот
Јелена Раденковић, II3, ОШ "Душан Радовић" Пирот
У категорији III-V разреда:
Михајло Китић, V1, ОШ "Стефан Немања" Ниш
У категорији VI-VIII разреда:
Јасмина Пазаркић, VI3, ОШ "Соња Маринковић" Нови Сад
Победнички литерарни радови:
У категорији I и II разреди:
Тодор Стојковић, ОШ „Владислав Рибникар“, Београд, за песму „Замишљено путовање“
ЗАМИШЉЕНО ПУТОВАЊЕ
Да имам супер-памет
могућностима бих био занет.
У свој тестамент
ставио бих и последњи патент
од времена свећа
до мог врло техничког умећа.
Не бих радио за војску,
пре бих спаковао машине и отишао чак у Пољску.
Изумео бих аутомобиле и фабрике које не праве дим
макар да данима морам да радим!
Помогао бих у медицини
тако да свако проживи живот у милини.
Волео бих да милион мојих метода
наследе сви мога рода.
И волео бих исто
машину која прави одличан сладолед по имену "Писто"
У категорији III-V разреда:
Марко Јовановић, ОШ „Старина Новак“, Београд, за причу „Сањао сам кад порастем“
Сањао сам, кад порастем...
Мој најбољи друг има пса, а мени се допада слон, па сам
одлучио да га купим. Кад сам то рекао тати, замолио ме да се
„Добро“, рекох, „може и жирафа!“
Тата ме мрко погледа и ја сам аутоматски одустао од својих
После три дана тата ми је донео Мирка из села. Мирко
је помало личио на тигра, али уопште није био оно што сам
желео. Сва деца су била одушевљена са њим, а посебно Цеца.
Рекао сам јој да може да узме Мирка заувек, јер се он и онако
преселио код ње. Отац се страшно наљутио на мене и рекао
да ми убудуће неће донети ниједну животињу кући.
Ја сам њему рекао: „Не мораш. Ја ћу једног дана кад
порастем да одем у Африку и имаћу свог слона! Њега ми,
уосталом, и не можеш донети.“
„Хммм!“ – замислио се мој тата. “Какав си, можда ћеш тамо и
да одеш“, рекао је.
Онда смо заједно читали књигу о Африци. Нисам ни
сањао да мој тата тако лепо машта. На крају смо одлучили да
одемо у Африку заједно.....кад порастем.
У категорији VI-VIII разреда:
Борис Вуковић, ОШ „Васа Чарапић“, Бели Поток, за песму „Кад не би било табле“
Када
не би било табле...
Е,
па ствари стоје овако:
у
школи сам добио лошу оцену,
замало
био уписан као непристојан,
у
својој повређености,
наљутио
сам и симпатију,
сад
неће ни да ме погледа...
И
тренинг сам траљаво одрадио,
тренер
ме често опомињао,
на
крају и казнио.
А
мене је сваки део тела болео,
само
сам дан да преспавам пожелео.
Али,
ту није крај мојим мукама...
На
вратима судар с родитељима -
једва
су ме дочекали,
уобичајеним
говором ме смарали:
"То
је зато што довољно не спаваш...
Много
се паметан правиш, знаш!
Јеси
ли научио за сутра...
Спреми
ствари, како си аљкав...
бла
бла бла..."
Нисам
их више ни слушао.
Коначно
сам легао.
У
мојој соби блажена тишина.
Али,
у срцу чудна празнина!
Бескрајно
тужно сам се осећао,
само
што нисам заплакао.
Симпатије
сам се сетио,
њеног
запањеног па бесног лица.
Да
ли ће ми опростити, себе сам питао.
Очи
су ме запецкале, склизну суза издајица...
За
све грешке овог дана сам сам крив
и
треба све да их исправим.
С
тим збрканим мислима најзад сам заспао.
Налазим
се у школи, са друговима, то сам сањао.
О
нечему смо причали, али речи не разазнајем.
Осетио
сам дрхтај у срцу, морам да се окренем.
Пожелео
да се истопим од милине.
Симпатија
је дотрчала до мене,
загрлила
ме и пољубила.
Као
да се никад није ни љутила...
Све
је изгледало као у савршеном сну,
сва
се туга претворила у топлину...
"Борисе,
време је за школу!"
Трљајући
очи, погледао сам ка прозору.
Изашао
сам из куће, ка небу се осмехнуо.
"Борисе,
данас је твој дан, искористи га мудро!"
Отишао
сам у школу са предосећајем лепим -
да
ћу данас заблистати, на свој јединствени начин...
Редакција Табле и чланови стручног жирија
Победнички ликовни радови:
У категорији I и II разреди:
Тијана Вуковић, II2, ОШ "Јелица Миловановић" Сопот
Јелена Раденковић, II3, ОШ "Душан Радовић" Пирот
У категорији III-V разреда:
Михајло Китић, V1, ОШ "Стефан Немања" Ниш
У категорији VI-VIII разреда:
Јасмина Пазаркић, VI3, ОШ "Соња Маринковић" Нови Сад
Победнички литерарни радови:
У категорији I и II разреди:
Тодор Стојковић, ОШ „Владислав Рибникар“, Београд, за песму „Замишљено путовање“
ЗАМИШЉЕНО ПУТОВАЊЕ
Да имам супер-памет
могућностима бих био занет.
У свој тестамент
ставио бих и последњи патент
од времена свећа
до мог врло техничког умећа.
Не бих радио за војску,
пре бих спаковао машине и отишао чак у Пољску.
Изумео бих аутомобиле и фабрике које не праве дим
макар да данима морам да радим!
Помогао бих у медицини
тако да свако проживи живот у милини.
Волео бих да милион мојих метода
наследе сви мога рода.
И волео бих исто
машину која прави одличан сладолед по имену "Писто"
Да имам супер-памет
могућностима бих био занет.
У свој тестамент
ставио бих и последњи патент
од времена свећа
до мог врло техничког умећа.
Не бих радио за војску,
пре бих спаковао машине и отишао чак у Пољску.
Изумео бих аутомобиле и фабрике које не праве дим
макар да данима морам да радим!
Помогао бих у медицини
тако да свако проживи живот у милини.
Волео бих да милион мојих метода
наследе сви мога рода.
И волео бих исто
машину која прави одличан сладолед по имену "Писто"
У категорији III-V разреда:
Марко Јовановић, ОШ „Старина Новак“, Београд, за причу „Сањао сам кад порастем“
Сањао сам, кад порастем...
Мој најбољи друг има пса, а мени се допада слон, па сам
одлучио да га купим. Кад сам то рекао тати, замолио ме да се
„Добро“, рекох, „може и жирафа!“
Тата ме мрко погледа и ја сам аутоматски одустао од својих
После три дана тата ми је донео Мирка из села. Мирко
је помало личио на тигра, али уопште није био оно што сам
желео. Сва деца су била одушевљена са њим, а посебно Цеца.
Рекао сам јој да може да узме Мирка заувек, јер се он и онако
преселио код ње. Отац се страшно наљутио на мене и рекао
да ми убудуће неће донети ниједну животињу кући.
Ја сам њему рекао: „Не мораш. Ја ћу једног дана кад
порастем да одем у Африку и имаћу свог слона! Њега ми,
уосталом, и не можеш донети.“
„Хммм!“ – замислио се мој тата. “Какав си, можда ћеш тамо и
да одеш“, рекао је.
Онда смо заједно читали књигу о Африци. Нисам ни
сањао да мој тата тако лепо машта. На крају смо одлучили да
одемо у Африку заједно.....кад порастем.
Мој најбољи друг има пса, а мени се допада слон, па сам
одлучио да га купим. Кад сам то рекао тати, замолио ме да се
„Добро“, рекох, „може и жирафа!“
Тата ме мрко погледа и ја сам аутоматски одустао од својих
После три дана тата ми је донео Мирка из села. Мирко
је помало личио на тигра, али уопште није био оно што сам
желео. Сва деца су била одушевљена са њим, а посебно Цеца.
Рекао сам јој да може да узме Мирка заувек, јер се он и онако
преселио код ње. Отац се страшно наљутио на мене и рекао
да ми убудуће неће донети ниједну животињу кући.
Ја сам њему рекао: „Не мораш. Ја ћу једног дана кад
порастем да одем у Африку и имаћу свог слона! Њега ми,
уосталом, и не можеш донети.“
„Хммм!“ – замислио се мој тата. “Какав си, можда ћеш тамо и
да одеш“, рекао је.
Онда смо заједно читали књигу о Африци. Нисам ни
сањао да мој тата тако лепо машта. На крају смо одлучили да
одемо у Африку заједно.....кад порастем.
У категорији VI-VIII разреда:
Борис Вуковић, ОШ „Васа Чарапић“, Бели Поток, за песму „Кад не би било табле“
Када
не би било табле...
Е,
па ствари стоје овако:
у
школи сам добио лошу оцену,
замало
био уписан као непристојан,
у
својој повређености,
наљутио
сам и симпатију,
сад
неће ни да ме погледа...
И
тренинг сам траљаво одрадио,
тренер
ме често опомињао,
на
крају и казнио.
А
мене је сваки део тела болео,
само
сам дан да преспавам пожелео.
Али,
ту није крај мојим мукама...
На
вратима судар с родитељима -
једва
су ме дочекали,
уобичајеним
говором ме смарали:
"То
је зато што довољно не спаваш...
Много
се паметан правиш, знаш!
Јеси
ли научио за сутра...
Спреми
ствари, како си аљкав...
бла
бла бла..."
Нисам
их више ни слушао.
Коначно
сам легао.
У
мојој соби блажена тишина.
Али,
у срцу чудна празнина!
Бескрајно
тужно сам се осећао,
само
што нисам заплакао.
Симпатије
сам се сетио,
њеног
запањеног па бесног лица.
Да
ли ће ми опростити, себе сам питао.
Очи
су ме запецкале, склизну суза издајица...
За
све грешке овог дана сам сам крив
и
треба све да их исправим.
С
тим збрканим мислима најзад сам заспао.
Налазим
се у школи, са друговима, то сам сањао.
О
нечему смо причали, али речи не разазнајем.
Осетио
сам дрхтај у срцу, морам да се окренем.
Пожелео
да се истопим од милине.
Симпатија
је дотрчала до мене,
загрлила
ме и пољубила.
Као
да се никад није ни љутила...
Све
је изгледало као у савршеном сну,
сва
се туга претворила у топлину...
"Борисе,
време је за школу!"
Трљајући
очи, погледао сам ка прозору.
Изашао
сам из куће, ка небу се осмехнуо.
"Борисе,
данас је твој дан, искористи га мудро!"
Отишао
сам у школу са предосећајем лепим -
да
ћу данас заблистати, на свој јединствени начин...