Стваралаштво
Представљамо
Вести
Упознај Србију
Регионална сарадња
Одрасли за децу
Слободно време
Златни радови
Изложба
јул 2015
Тања
Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд
Мој сусрет са Ђоковићем
Јуче, око пола три поподне, зазвонио ми је телефон.
Био је то Новак Ђоковић, најбољи тенисер света. Чуо је да добро играм тенис, па
ми је предложио да одиграмо један меч. Наравно, пристао сам. Договорили смо
се да играмо следећег дана. Од узбуђења нисам могао да заспим.
Почиње меч. Ноле узима прва два гема, али тада
посустаје. Ја то користим и изједначавам резултат. Ипак, он добија први сет са
шест према три. У другом сету Ноле је повео са убедљивих четири-један, али ја
сам се повратио и, након велике борбе, успео да узмем други сет. Почео је и
трећи, одлучујући сет. Полако, гем по гем, стигли смо и до тај-брејка. Повео
сам са три према нула, али је Ноле смањио на три-два. Опет сам повећао
предност, освојивши наредна два поена. Од тог тренутка, борба се заоштрила.
Дошао сам до меч лопте, али ју је Новак спасао. Меч се наставио. Обојица смо
пружали свој максимум, не би ли дошли до победе. При резултату девет-девет,
уследила је трећа промена страна. То је и публику дигло на ноге. Наредни поен сам
освојио и дошао до друге меч-лопте. Успео сам да је искористим и да победим.
Новак ми је честитао и рекао да сјано играм тенис. То
је био најсрећнији дан у мом животу.
Иван Марковић, III/4
Мирјана Лазаревић, ОШ „Свети Сава“ Бијељина,
Република Српска, БиХ
МАЈКА
Погледај
мајку
И
видјећеш између љубави и бриге
Линију
танку
Када
си тужан и требаш утјеху милу
Пронаћи
ћеш је у мајчиноме крилу
Погледај
мајку своју
Која
те увијек чува и прати
Јер
јој је сан да буде добра мати
И
знај да свака мајка
Од
свога дјетета
Жели
направити правога јунака
Теодор Видаковић, 7. разред
Тања
Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд
Мој
друг Снешко Белић
Једног зимског
дана када је нападао
дубок снег направио сам свог
Снешка Белића. Био сам неизмерно срећан и радостан и поносан на своје дело.
Гледао сам га и размишљао како би било
лепо да Снешко оживи и да могу с њим да
разговарам. Приметио сам да сам заборавио да му ставим нос односно шаргарепу.
Отишао сам кући, узео шаргарепу, вратио се и ставио Снешку нос. Он је одједном
оживео. Почео да трепће и да говори. Померао је и руке. Био сам много срећан и
узбуђен због тога што се догодило. Питао сам га да ли жели да ми буде пријатељ.
Рекао је да жели и од тада се нисмо раздвајали целе зиме. Играли смо се,
грудвали и санкали. Када је дошло пролеће, снег се отопио, а Снешко се са мном
поздравио и рекао ми да се враћа следеће зиме и да ће својим другарима причати
о пријатељству са мном. Нисам био тужан јер сам знао да ће се сигурно вратити
следеће године.
Димитрије Коковић, III/4
Мирјана
Лазаревић, ОШ „Свети Сава“ Бијељина, Република Српска, БиХ
Ти једина
утјеха си моја свјетло што ми сија истим жаром
Пишем ти, мајко, а не знам
да ли ријечима могу да искажем сву љубав и захвалност коју осјећам према теби.
Питам се да ли ћу икада моћи да ти узвратим бар дио
љубави коју ми несебично пружаш све ове године. Од дана мог рођења постао сам
центар твога свијета, разлог твог осмијеха али и бриге. Временом смо постали
најбољи пријатељи, а то значи да су нам тајне постале заједничке.
Стицајем животних околности од моје пете године живимо
сами и знам да је то велики терет који храбро носиш. Сва твоја одрицања да би
ми пружила што љепше дјетињство могу се узвратити љубављу и поштовањем према
теби. Желим да дуго живиш како бих могао да ти покажем да сам свјестан шта све
чиниш за мене. Заједно славимо моје успјехе у школи, такмичења из гитаре и
сваки постигнути кош на утакмици.
Знам да патиш када плачем због неке залутале четворке и
да те пече свака моја суза. Зато желим да се што чешће смијеш и обећавам ти што
више сретних тренутака у животу јер си ти свој живот посветила само мени.
Марко
Драгичевић, 7 разред
Тања Вречко,
ОШ „Младост“ Нови Београд
Магична жаба
Постоје
велике и мале жабе. Оне се налазе на локвању, на копну и др. А сад ћу вам
испричати причу о њима.
Када
сам устао из кревета чуо сам неко крекетање. Уплашио сам се! Тада сам устао и
погледао кроз прозор. Тамо је била жаба. Обукао сам се и сишао сам доле. Видео
сам да то није обична жаба него жаба крастача. Питао сам је како се зове. Мислио
сам да ми неће одговорити, а одговорила ми је: „Ја се зовем Гмиза.“ Пре него што сам отишао кући
рекао сам јој да ме сачека да јој донесем храну. После десет минута сишао сам доле. Жабе крастаче није било. Кренуо сам да је тражим. Пролазили су дани, месеци, године, а ја је још нисам нашао. Ишао сам преко седам мора, преко седам гора и најзад сам стигао до шуме. Видео сам разне животиње лава, тигра, леопарда, мајмуна и др. Тада сам видео мочвару, тамо су били локвањи, а тамо је била и жаба. Скакала је са једног локвања на
други. Пратио
сам је! Трчао сам али је нисам могао стићи. Лутао сам и лутао док нисам наишаона
неки пањ. Сео
сам да се одморим. После
пар минута жаба је престала да бежи. Ставио сам храну што сам донео из куће на
локвањ. Жаба
је дошла. Тада
сам је ухватио и кренули смо кући.
Када
смо стигли кући певали смо песму: „Крајеви
се потроше, почеци
увек трају, почетак
ето шта је на крају."
Вук Пејић
III/4
Које су категорије?
Категорије међународних фестивала поезије и кратке приче Сцене свих креативних су: основци поезија, основци кратке приче, средњошколци поезија, средњошколци кратке приче, у категорији до 30 година поезија, у категорији до 30 година кратке приче.
Који се радови шаљу?
Учесници шаљу радове на слободне теме – до 3 песме и/или до 3 кратке приче. УЧЕСНИЦИ НЕ ТРЕБА ДА ШАЉУ ВИШЕ ОД 3 ПЕСМЕ И/ИЛИ 3 КРАТКЕ ПРИЧЕ, ВЕЋ ДА СЕ ПОТРУДЕ ДА НАПИШУ И ПОШАЉУ НАЈБОЉЕ И НАЈКВАЛИТЕТНИЈЕ РАДОВЕ. Радови учесника могу бити написани на њиховом матерњем језику. Потребно је код слања радова назначити којој категорији учесник припада, и уз послати рад/радове написати кратку биографију (најбитније је написати где и када се учесник родио, колико година има, где живи, а средњошколци и основци треба да напишу у коју школу иду, и ко им је ментор, ако га имају). Учесници добијају награде за укупан број песама или кратких прича, у зависности од тога колико су песама или кратких прича послали. Радове не објављујемо ни у каквим зборницима, нити часописима. Учесници објављују своје радове где и кад хоће и могу. Потребно је у биографији, када учесници шаљу своје радове или објављују књиге, да тачно напишу ако су добили прву, другу или трећу награду, у којој категорији, и ког фестивала, нпр.: друга награда за поезију у категорији средњошколаца 9. међународног фестивала поезије и кратке приче „Душко Трифуновић“. Није довољно написати да су учесници добили другу награду фестивала „Душко Трифуновић“. На овај начин спречава се забуна и збрка у јавности.
До када треба послати радове?
Радове треба послати до 25. АВГУСТА 2015. године.
Која је емаил адреса за слање радова?
stojan.simic.krpica@gmail.com
Када и где ће се одржати додела награда?
Додела награда 9. међународног фестивала поезије и кратке приче „ДУШКО ТРИФУНОВИЋ“ биће одржана првог петка у септембру 2015. године у градској библиотеци „Стеван Сремац“, Народних хероја 5, код главне поште, у Новом Саду, уз одговарајући културно-уметнички програм с наступом присутних песникиња и песника, књижевница и књижевника. Обавештење о додели награда биће објављено дан раније.
Да би се неговало књижевно стваралаштво деце и омладине, и да би се сачувала успомена на једног од највецих песника, књижевника у Војводини и Србији, Душта Трифуновића (рођеног 1933. године у Сијековац код Босанског Брода, који је живео у Новом Саду након 1992. године), расписује се Конкурс 9. међународног фестивала поезије и кратке приче деце и младих „ДУШКО ТРИФУНОВИЋ“ према идеји и иницијативи Стојана Симића Крпице, уз подршку мр Јована Михајила (постумно из захвалности) мр Нере Легац као жирија, и Звездане Симић, као техничке помоћи, који раде потпуно бесплатно, у организацији Сцене свих креативних, независно од политике, моћи, новца, секса и насиља, како би се повратило достојанство књижевности и уметности, не тражећи нити добијајући новац од министарства културе града Новог Сада, ни министарства АП Војводине, нити министарства Републике Србије, нити европских ни светских фондова, нити владиних нити невладиних организација нити појединаца, иако би их могли добити. НАГРАДЕ МЕЂУНАРОДНИХ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ И КРАТКЕ ПРИЧЕ КОЈЕ ОРГАНИЗУЈЕ СЦЕНА СВИХ КРЕАТИВНИХ НИСУ ВЕЗАНЕ ЗА НОВАЦ, не може их свако добити, и престижне су. Захваљујемо се песникињама и песницима, писцима и књижевницима на томе што нам дарују књиге које дајемо као награде уз диплому.
У организацији Сцене свих креативних одржава се 9. међународни фестивал поезије и кратке приче деце и младих „ДУШКО ТРИФУНОВИЋ“
Извор: Конкурси региона.
Мирјана Лазаревић, ОШ „Свети Сава“ Бијељина, Република Српска, БиХ
Ти једина утјеха си моја свјетло
што ми сија истим жаром
ја једно увијек сигурно знам:
мене чува љубав твоја,
ти једина утјеха си моја.
И кад ме страшне бриге море
ти увијек кажеш главу горе.
Твоје ријечи, њежне као латице руже,
увијек знају утјеху да пруже.
И када ми баш нимало није до смијеха
ти увијек учиниш чуда нека,
а када ме обузме луди смијех и срећа,
тада је твоја радост и од моје већа.
И како год да се осјећам
ја знам да никад нисам сам.
Само ти знаш колико је снажна љубав
твоја,
ти, што увијек истим жаром сијаш,
свјетлости моја.
Марко Милошевић, 7. разред
Тања
Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд
Десет гусара и ја
Једне ноћи легао сам у кревет. Заспао сам и кренуо да
сањам како сам заробљеник 10 гусара. Гусари су
били ружни, смотани и не тако паметни. Њихов капетан једнооки Џек је возио
прљав брод. Служио га је његов слуга Смит.
Док сам гледао шта гусари раде нон–стоп сам покушавао
да одвежем канап. Не тако паметни гусари нису знали шта радим па су одсекли канап и био сам
на слободи. Извадио сам мали оштри ножић. Напао сам их. Десет гусара се препаде
и брзо се окренуше са својим великим оштрим мачевима. Све сам их победио сем
једнооког Џека. Он ме нападе и падох на палубу. Замахнуо је веома брзо својим
великим мачем, а ја сам брзо скочио на другу страну. Кад сам му оборио мач,
кренули смо да се рвемо. Помислио сам на тренутак да је он најјачи човек на
свету и да ће ме савладати. Одједном, један смотани гусар се нашао поред нас.
Уместо мене јако је ударио Џека. Једноки је одлетео преко палубе у океан.
Постао сам нови капетан брода са само једном жељом да што пре дођем кући.
Сергеј Иванчевић, III/4
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Најпопуларније
-
Једна врло популарна игра шездесетих и седамдесетих година прошлог века је игра "Између две ватре". Она се игра тако што се и...
-
Тања Вречко, ОШ "Младост" Нови Београд ФОЛКО – лик из књижевног дела К њиге су забавне, уче нас м...
-
Славка Аврамовић , ОШ „Свети Сава“ Младеновац Понекад би било лепо када би могли бити малени као бибер. Само на тренутак! Доживе...
-
Да имам чаробни штапић Свако је бар једном пожелео да мења свет. То чини када жели да побегне од проблема, завуче се у своју скр...
-
Извор: http://www.npkopaonik.com/ званичан сајт НП Копаоника Kопаоник се налази између река Ибра и Ситнице на западу, Лаба на ј...
-
Марија Бастић је рођена 23. фебруара 1981. године у Београду. Средњу медицинску, Учитељски факултет и постипломске, магистарке студ...
-
СРЕЋАН САМ КАДА ПОМОГНЕМ Питао сам се какав је осећај када некоме заиста помогнеш. Недавно ми се пружила прилика да тако нешто...
-
Снежана Стојановић, ОШ "Васа Чарапић" Београд П ријатељство У дeтињству стeкнeш пријатeља много , Са њима учиш, ...
Архива
-
►
2018
(2285)
- децембар (235)
- новембар (234)
- октобар (243)
- септембар (148)
- август (93)
- јул (94)
- јун (138)
- мај (239)
- април (213)
- март (247)
- фебруар (185)
- јануар (216)
-
►
2017
(2436)
- децембар (239)
- новембар (238)
- октобар (244)
- септембар (218)
- август (155)
- јул (161)
- јун (128)
- мај (195)
- април (250)
- март (280)
- фебруар (179)
- јануар (149)
-
►
2016
(1925)
- децембар (243)
- новембар (217)
- октобар (168)
- септембар (128)
- август (93)
- јул (93)
- јун (113)
- мај (172)
- април (173)
- март (195)
- фебруар (160)
- јануар (170)
Мала школа шаха
Play online chess