Select Menu

Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

новембар 2015
Гордана Дешић, ОШ „Младост“ Нови Београд
Алекса и Ива


Наставне садржаје везане за воде као станишта неких живих бића, повезали смо са ликовном културом. Наиме, комбинованом техником, ученици су представљали акваријуме.


Александар и Андрија

Јана и Богдан

Милица, Дуња и Милица

Наталија и Хана

Никола и Искра

Нина и Милица

Вукашин и Петар

Слађана Доброта, ОШ „Лола Рибар“ Скобаљ


БАКИНА ТАЈНА


ОТКРИЋУ ВАМ ЈЕДНУ СТАРУ ТАЈНУ.
КАКО ЗА ТРПЕЗУ СЈАЈНУ
ПРИПРЕМИТИ  ЗДРАВУ ХРАНУ.

ДЕКА КАЖЕ ОЗБИЉНО: „САСТОЈЦИ СУ БИТНИ.
МАЛО ЗЕМЉЕ ПЛОДНЕ, МАЛО ЗРНЦА, СЕМЕНА,
МАЛО ЗРАКА ЧАРОБНОГ И МАЛО ВОДЕ ЛЕДЕНЕ.“

БАКА МУДРО ВЕЛИ ШАПУЋЕ МЕНИ:
„ДРАГО МОЈЕ ДЕТЕ, У ЉУБАВИ ЈЕ ТАЈНА!
СВАКО СЕМЕ ЗАШТИТИ ЉУБАВЉУ И БРИГОМ
ПА ЋЕ ОНО СИГУРНО УРОДИТИ ПЛОДОМ.
КАКО ДАЈЕШ ПРИРОДИ ТАКО ТИ И ВРАЋА.
НЕСЕБИЧНО ДАЈЕШ, НЕСЕБИЧНО СЕ И ВРАЋА.
ДАРУЈ ЊИВУ ЉУБАВЉУ, ПРИНОСОМ ТИ ВРАЋА,
НЕГУЈ ЗЕМЉУ ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕМ ТИ ВРАЋА.“

БАКИН РЕЦЕПТ ДЕЛИМ НЕСЕБИЧНО С ВАМА,
ПОДЕЛИТЕ СЛАСНЕ ЗАЛОГАЈЕ С НАМА!



ДИЈАНА  МИЛОЈЕВИЋ, 3. РАЗРЕД

Јесењи фестивал


Ј
а много волим да путујем. Кажу да ме не држи место. На разним местима сам био, али  први пут сам посетио јесењи фестивал. Или можда нисам..
Нисам тамо стигао на сам почетак, али ми се одмах све допало. Прво што ми је упало у очи била је огромна, тробојна, зелено, жуто, браон бина. Одједном су се на њој као из ведра неба појавили чланови младе рок групе „Киша“. Свирали су баш гласну композицију „Туп- туп“. Плашили су се како ће публика реаговати пошто су млад бенд. Без разлога, јер не да нису растерали публику него су сви весело ђускали. И ја сам. Занимало ме је ко је следећи. Мада сам и знао. Група „Дуга“ са специјалним гостом „Сунце“. Сунце је на крају само одсвирало „За добра стара времена“. То ме је подсетило на једну од мојих омиљених песама и на омиљене људе. Након тога зачуо се глас водитеља који је најавио Ласту и хит „Вратићу се кући“. Дивна балада. После њих права милина. Умилни дечји гласови и хор „Чизмице“ и песмица „Шљам, шљап“. Онда за сам крај инструментал који је изводила група „Суво лишће“. Права успаванка. Просто да заспиш.Тако је изгледа и било...
Кад сам се пробудио ништа ми није било јасно, мада ми је музика још одзвањала у ушима.


За Табла Фест 15

Алекса Николић, IV5, ОШ „Станислав Сремчевић” Крагујевац

Ментор: Предраг Николић
Александра Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд


Мени је мене жао


Ех, шта бих дао,
Шта бих дао
Да сам одрастао!
Да сам зрео.
Јео бих шта бих хтео.
Целу једну пицу,
А не одвратну ротквицу.
Купао бих се у средицу
И то сваку другу недељицу.
Не бих зубе прао,
Пре бих земљу орао.
Ех, шта бих дао,
Шта бих дао
Да са одрастао!



Никола Ранковић, 5/6
Драгана Симић, ГШС Ниша


У
 суботу, 28.11.2015., имали смо велику част и задовољство да угостимо ВМ Антоанету Стефанову из Бугарске, десету светску првакињу у шаху.
Након пријема у Градској кући, где је већник за спорт мр Милан Пешић поздравио ВМ Антоанету Стефанову, у свечаној сали хотела „My Place“ одржано је предавање и симултанка са 19 девојчица нишавског округа и гошћом из Бугарске, ЖФМ Викторијом Радевом.

Манифестација је одржана под покровитељством ФИДЕ и WOM-а у организацији ШСЦ Србије, ШСНО и ГШС Ниша.
Захваљујемо се свима који су помогли да се покажемо као добри домаћини а посебно хотелу „My Place“, цвећари „Бамбус“, туристичкој агенцији „Гуливер“, фирми „Тагор“, „Триглав“ осигурању и Аци Селтику, фронтмену групе „Orthodox Celts“ који је поклонио краљицу из уникатне серије шаховских фигура где свака представља једно православно божанство.

Такође, посебна захвалност Горану Урошевићу који је препознао ШСНО И ГШС Ниша као добре сараднике и нашем великом шаховском пријатељу, конзулу Републике Бугарске Атанасу Крстину који је одиграо први потез.



Ивана Павлица, ОШ „Лаза Костић“ Ковиљ


На крилима успаванке


Чедо мило сањај птицу.
Полеће,
Кровове прелеће,
На твој прозор слеће.
Под крило те сакрије,
Па с тобом полети
У сан безбрижни.


Емилија Банић 8/2





Марина Цветковић, ОШ „Стефан Немања“ Ниш
  

  
Још један подвиг  драмске дружине ОШ „Стефан Немања“ Ниш!


Дете немој да се предаш!


П
оводом „Ноћи позоришта“ 21. новембра, а на Светски дан детета, у Луткарском позоришту изведена је представа „Дете немој да се предаш“ по сценарију Дејана Петковића, а као једна од активности истоименог пројекта.
Teма представе је вршњачко насиље, али она ипак истиче породицу, њену велику улогу, као и колико је међусобно поштовање битно и за родитеље и децу. Даница и Павле, које у комаду играју ученици V разреда Маша Миленовић и Вељко Митровић, су најбољи другови, без обзира на противљење завађених родитеља. Они се труде да верују у себе, али пре свега боре се за своје право - да буду вољени!


Даница  и  Павле
(Маша Миленовић и Вељко Митровић)


















Припрема је трајала два месеца. Групу драмске дружине, коју чине ученици V и VII разреда, предводила је наставница Марина Цветковић, а групу IV разреда, наставница Данијела Петровић. Све тајне глуме, као и њене чари, дружини је приближио глумац Младен Милојковић. Представа се завршава  спотом за песму „Дете“ у извођењу Маркоњера и Blackberries bend, која је већ са првим звуцима придобила публику.
https://www.youtube.com/watch?v=L3kn_ap6QCM

Павлови родитељи


Сташа Јовановић и Матеја Јосимовић

Пројекат „Дете немој да се предаш“ покренули су продуцијска кућа „Insert media“ и удружење грађана „Супер грађанин“. Подршку су добили од Полицијске управе Ниш, Одељења за сузбијање малолетничке деликвенције, Центра за социјални рад, Казнено-поправног завода Ниш, Центра за децу и родитеље „Darling” и Позоришта лутака. Пројекат је одобрен од Министарства просвете, групе за заштиту од насиља и дискриминације.

           Анђела Радовановић   и  Александар Анастасов (Даничини родитељи)
 



















Планирано је да „Дете немој да се предаш“ буде представљено школама, како би њена порука допрла до што већег броја деце  и њихових родитеља. Драмска дружина ОШ „Стефан Немања“ се радује што је део овог креативног пројекта.
http://www.belami.rs/video-noc-pozorista-obelezena-predstavom-za-najmlade/
http://tvzonaplus.rs/dete-nemoj-da-se-predas-u-lutkarsko-pozoristu/


Драмска дружина ОШ „Стефан Немања” Ниш




                                                                                              
Слађана Доброта, ОШ „Лола Рибар“ Скобаљ


ЖУТИ ЛИСТ


У ЈЕСЕН РАНУ,
ВЕТАР ЗАНЕСЕ ГРАНУ.
ЛИШЋЕ ДРВО ЧУВА
ВЕТАР ДУВА, ДУВА.

ПОЧИЊЕ КИША ДА ПЉУШТИ
А ЛИШЋЕ  ШУШТИ, ШУШТИ.

ОСТАЈЕ НАДА,
А ЛИШЋЕ  У ЈЕСЕН РАНУ
И ДАЉЕ ОПАДА!



АНДРЕА МИЛОЈКОВИЋ, 3. разред
Невенка Вулић, ЈУОШ „Сутјеска“ Подгорица, Црна Гора




Хана Миличковић, 4-3

Осмех који ми је значио


Као сунца зрак,
Ко пролећни дах
Као најлепши сан,
Тај осмех ми је знан.

Осмех је тај
најлепша бајка,
такав осмех има
само моја мајка.

Драг ми је осмех њен
И када траје трен.
Њен осмех снагу даје
И желим да заувек траје.

Осмех моје мајке
Све бриге брише
Када се смеје
Волим је највише.


За Табла Фест 15

Лео Спасић,  4/4, ОШ „Димитрије Тодоровић Каплар“ Књажевац
Учитељица: Биљана Антић
Александра Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд



Зашто си то урадила тако?


„Зашто си то урадила тако?“
Често је питање моје мати.
„О чему ли уопште размишљаш,
Баш бих волела знати“.
А ја, као и свако дете...
Игра је обузела мисли моје,
А остале обавезе ставих са стране
Да мирно чекају и стоје.
„Мамице моја, све ћу да стигнем,
Брже-боље све ћу то ја,
Не брини, све ће то бити готово за минут,
Ма највише за два“.
Љути се мама што цео дан
Само понавља речи своје:
„Уради ово, уради оно“,
Док је само игра окупирала мисли моје.



Ива Пајкић, 5/3

Написаћу на табли...


У једној речи
скривена потајна жеља,
којом прикривам једно осећање,
о коме у овом тренутку
још нисам спремна да говорим.
Као недовршена мисао,
оно што желим да чујеш,
остаје сапето у томе осећању,
разапето између онога што бих да сакријем,
и оног што бих на видело да изнесем.
Све што бих могла
кроз једну мелодију да  кажем,
остаје као неослушнут тон,
крњ и крт, неуобличен.
Као неодсвирана нота
без додира прста по дирци, који би је оживео...
Ти не слушаш оно што чујеш!
Говорим, не престајем,
ако се зауставим,
плашим се да ће нестати смисла
и да ћемо обоје заувек заћутати.
Покушавам да пишем.
Попуњене странице су нејаснe,
стрепим да не значе баш ништа.
Као до пола отворена врата,
одшкринута у свет,
који тек чека да се осмисли.
Певам,
али песма не изражава
сву устрепталост мојих осећања,
лепоту којој тежим
и тежњу за њеним даривањем.
Песма може да обгрли моју тајну,
да ти открије то што сањам,
све моје мисли о оданости,
o нашем пријатељству,
o првом  немиру…
А опет, остаје толико
да се оживи,
да се доживи...
Тада признајем себи -
твоје присуство ми недостаје,
без испитивања колико се може,
колико се мора другоме дати.
Пред тобом ће остати
просутих
хиљаде мојих речи,
као светлећи каменчићи
показиваће пут,
којим ћеш, можда,
једнога дана,
када будем довољно далеко,
поћи да ме нађеш.
Стајаћу тамо, на крају пута,
спремна и решена
да ти, тек пристиглом,
све ово кажем.
До тада, молим те,
разуми  ову
ненаписану тајну
у капи мастила...


За Табла Фест 15

Јана Кривошић, 82, ОШ "Васа Чарапић" Бели Поток

Наставница: Снежана Стојановић
Пријавите се на: Постови (Atom)
Copyright © 2014 Табла. Premium Blogger Template | Designed By TemplatePixel - Published By Gooyaabi Templates