Топуз-топа, куц-куц
Unknown
01:15:00
0
Први подаци о играма са лоптом налазе се у збирци Вука Врчевића под називом Српске народне игре које се забаве ради по састанцима играју, објављеној 1868. године. Њен назив био је "Топуз-топа, куц-куц" и изводила се на отвореном простору између две екипе са крпењачом (лоптом од крпа).
Поделивши се у две групе одбројавањем, раздвоје се екипе на растојању од неколико метара. Екипа која добије топ (крпењачу), почиње од весеља скакати и викати сви у глас: "Наш топ, наш и мегдан, ако Бог да!“ Екипа која има лопту – топ, једним од својих играча је да. Сви се савију ставивши руке између ногу (противник не зна код кога је лопта) и потрче ка противничкој екипи. Онај што држи топ, као и чланови његове екипе, непрестано обигравају около противничке екипе вичући: "Топа-топа, куц-куц" па кад се сасвим измешају у ономе трчању тај са топом удари једнога из противничке екипе (кога он хоће) па сви онда почну бежати, ко како може. Онај што је био ударен, потрчи брже боље за топом, узме га и њиме гађа најближега од противничке екипе. Ако га погоди његова ће екипа сада гађати, а ако га промаши, топ остаје код прве екипе, која се руга противницима: "Валај срамоте! Топ је био у рукама па не погодише ни једнога…“
Овакав начин играња и правила која су у игри на тренутак подсећа на рагби утакмице.
.jpg)
