Живи кутак у учионици V a
Tabla
15:00:00
0
 |
| Горан Дробњак |
Генерација
петака коју водим већ пету годину је тако обична, а опет специфична. Пуна
идеја, предлога... Увијек од игре, забаве, манифестација, приредби... Спремна
да помогне, али и критикује. Генерација са ставом, одлучна, смјела, полетна...
Предузимљива, храбра, генерација која има визију и зна шта хоће. Некада то
превазилази њихове могућности, али то их не спречава да се труде и даље, да
досегну границе висина које воде до дуге знања.
Наши часови нису само часови усвајања и провјере
знања, већ и часови животних лекција, прича, бесједа, савјета. Вратим се и ја
мислима у школске дане радећи са њима. Па им често споменем своју учитељицу,
школовање у периоду мог дјетињства и правимо паралелу – како је некада било, а
како сада. Осврнем се и на каснији период. У једном таквом разговору, споменем
ситагму живи кутак. Пар ручица се завијори у ваздухи и хорски исказаше
заинересованост да им се приближи значење исте. Кратко објасних да су се некада
давно у појединим учионицама неких школа узгајале животиње, као мали живи
кутак. Ученици су бринули о њима, а истовремено и учили уз помоћ њих (грађа
тијела, начин живота...). Природа и друштво, биологија... Нисам ни сумњао да ће
за пар дана доћи са предлогом да оформе живи кутак и у нашој учионици. Сложио
сам се, наравно. Заједно смо се договорили да мора бити ситнија животиња о
којој ће бринути читаво одјељење. Кренули су предлози: рибица, хрчак, зец и
птичица. Гласање тајно и демократским путем, за један глас у односу на зеца,
побједу је извојевао хрчак. Брзо су се договорили како и одакле да га набаве.
Нисам ни слутио да ће умјесто једног у учионици убрзо бити њих неколико. А
касније још и више... Дан када су први пут унијели кавез у учионицу је био врло
„драматичан“. Свима из других одјељења је било необично. Тискали су се да виде
шта је то. Одољели су чудним погледима и добацивањима, покушајима јурења...
Остали су досљедни одлуци да с љубављу и оном дјетињом искреном његом брину о
љубимцима створивши свој одјељењски кутак по коме су препознатљиви у нашој школи,
ако не и шире. Обавезе распоређене, ко, када, гдје носи кавез... И тако до
краја петог разреда ако Бог да, а онда ће се већ договорити шта и како.
Искрено се надам да ће тај кутак заживјети и у
годинама и разредима који слиједе, а они сами завређују једно велико браво, ако
не за оригиналност, онда за одговорност и хумани поступак према другим живим
бићима. Браво од срца!
Дробњак Горан
професор разредне наставе
Зеленика, Херцег Нови, Црна Гора
