Малци генијалци
Tabla
08:00:00
0
Нада
Чупковић, АКУД „Коло“ Копар, Словенија
Ко
каже да се не може бити одличан у школи, и то са свим петицама, па још
бити успешан у каратеу, пливању, глуми и
у још много много чему...
И
то не само да смо налетели на једног таквог малца генијалца, чак два и то у
једној породици. Да ми ипак кренемо из почетка:
Дакле,
Милош и Марко Милутиновић су браћа из Панчева. Милош је већ у трећем разреду
али је таква паметница као да је барем шести разред. А Марко - годину дана
млађи, се труди из све снаге да буде ако
не бољи од брата онда барем да га сустигне: у висини, у тежини, у брзом једењу
колача, у решавању задатака из математике, у енглеском,.... такмичарски дух, шта да се ради! :)
Као
и сва браћа и Милош и Марко имају заједничка интересовања али и по неку
занимацију која је карактеристична само за једног или другог. Обојица обожавају
математику и то зато јер је, како кажу: логична, лака и увек има само једно
решење! Марко ми је испричао да му је учитељица забранила да први одговара на
њена питања из математике јер док она постави задатак, Марко га је већ решио!
Да ли можете да замислите да вам учитељица забрани да одговарате? Дивно, зар
не!? И таква чуда се догађају. Осим тога, Марко похађа већ неколико година
школу енглеског језика, па тренира: роњење, пливање, скијање, карате, глуму.
Милош,
као старији и узор свом млађем брату, поред математике обожава и српски језик,
а када порасте биће као његов деда: доктор, и то можда баш, као и он, радиолог.
Марко би радије био машински инжењер као тата.
Обојица
већ другу годину похађају и школу менталне аритметике где деца уз помоћ абакуса
и својих прстића тренирају брзо рачунање. Обојица се и такмиче у брзом рачунању
и за сада им иде одлично. Последње такмичење на којем су учествовали је била
Олимпијада у менталној аритметици у Београду у јакој конкуренцији од неколико
стотина других малих »брзопотезних« математичара.
Поред
свих обавеза и ваншколских активности стижу и да се играју, Марко обожава да
саставља Лего, Милош већ програмира и слаже Рубикову коцку у невероватних 30
секунди.
Па
добро и сад ви реците да нису прави малци генијалци? Сигурно се питате, како
све то стижу: па једноставно, уз велику подршку својих родитеља, баке, деде,
добру организацију и велику мотивацију за стицањем нових знања није ништа
немогуће.
Марку
и Милошу желимо да остану радознали, вредни и да нам јављају о својим успесима
и новим интересовањима, а ја не сумњам да ће се о њима још много говорити.
.jpg)
