Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » Хана Тртовац - Тајна нанине сехаре


Tabla 12:00:00 0

Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“  Нови Пазар

 

ТАЈНА НАНИНЕ СЕХАРЕ


Одлазак код моје нане за мене је празник. Та дивна жена топлог погледа пуна је љубави и разумјевања. Жели свима нама да удовољи, али није јој лахко јер има једанаестеро унучади. Њена авлија мирише на дуње, јоргован и орах, а њена кућа на безусловну љубав. Нана скуха мени и њој чај, на сто стави мирисне гурабије и ја одмах знам да ће да ми исприча још једну причу.

„Сине, ово је моја сехара, моје успомене. Дат ћу је теби једног дана, пошто твоја мајка не мари за ово, а ти ћеш иншаллах брзо порасти у једну лијепу дјевојку.“

Пажљиво отвори сехару, уздахну и поче из ње вадити неке старинске ствари. Видје да ја ништа не разумјем и настави да прича:

„Овај димилук ми је мајка сашила кад је требало да се удам за твог дједа. Ово сам ја везла, ове лијепе махраме. Ове дукате поклонит ћу теби и твојој сестри кад за то дође вријеме.“ 

Из једне дивне свилене махраме испаде пожутјела црнобијела фотографија. Узех слику. На њој угледах дјевојку која личи на нану. Дуга црна коса, лијепо лице, диван осмијех. Дјевојка је носила бијелу извезену блузу, шарене димије и превезу са ојицама. Мој знатижељни поглед срете се са тужним наниним очима и прије него сам упитала, нана рече: 

„Ово је моја сестра Умихана. Моја вјечна рана на срцу. Дуго је нисам видјела, сине, још од времена кад смо биле дјевојке. Не знам шта је с њом. Ах, сине, не може човјек побјећи од своје судбине... Умихана, моја драга сека, била је најљепша дјевојка у чаршији , али некако на своју руку. Није много слушала баба, а наш се бабо, синко, за све питао... Мој рахметли отац био је строг и љутит човјек, а мајка тиха, брижна и мирна жена. Мати је говорила да је Умихана повукла на оца, била је превише својеглава и упорна. Бабо, угледан домаћин , старински човјек. Сви су га у касаби знали као доброг и поштеног човјека. Имао је имање и лијепу кућу. Био је ауторитет, знало се добро шта се смије, а шта не смије. Његова ријеч  би била послиједња и нема даље приговора. А Умихана се једина противила очевој вољи. Некако је била тврдоглава и самоувјерена, свјесна своје љепоте и помало пркосна и охола. Била је велика мајчина брига. Још памтим њене крупне очи како као огањ сјевају кад јој нешто није било по вољи и мераку.

Стасала Умихана за удају. Бабо јој нашао добру прилику, младића из угледне породице, наше чаршијско дијете. Такав је вакат био, сине. Старији су се питали за све. Умихана ни да чује. Лупа вратима, пркоси, инати се. „Само мртва ћу поћи за њега“, вели. Ускоро сви сазнадоше и њену тајну. Умихана се загледала у једног младића којег је упознала у дућану гдје је куповала кахву и рахатлокум. Бабо се распитивао о њему и није доброга чуо: воли да пије, што заради пропије, зоре дочекује у хану. „Није за њу“, викао је бабо и забрани Умихани да излази из куће. Плакала је у својој соби, а отац намрштен, нит збори нит мрамори. Не прође дуго, побјеже Умихана. Оде за њега. Обукла се у мушко и тако побјегла. Отац је био љут и тужан. Дао је бесу да она никад неће на његове очи. Не хтједе више ни да чује за њу. Сви смо знали колико му је срце крварило али беса је беса. До своје смрти је клео. Умихану нико није смио поменути пред њим. За срце га је ујела, погазила је његову ријеч. До мајке би долазио по неки хабер да је несретна са мужем, дјеца су јој умирала и задње што чусмо да је одселила за Турску. Ни дан данас не знам шта је са њом, да ли је мртва или жива. Да ми је да под старе дане утолим своју жељу за сестром, сине.“

Док је нана затварала сехару, знала сам да је ту закључала сву своју бол и чежњу за несретном сестром, бунтовницом.


Хана ТртовацVI разред



«
Next
»
Previous