Јана Кривошић - Гуслар
Unknown
12:00:00
0
Снежана Стојановић ОШ "Васа
Чарапић" Бели Поток
„Гуслару, песниче из давнина, зачини своје десетерце исконском вером у човечност и лепоту“
Т
|
вој глас до мене допире пре звука твога
украшеног инструмента. Отворен
и топао, али пун
туге и сете, и
несвакидашњег бола.
Песник си из оних давнина из којих је једно
од сведочанстава историје била твоја песма.
Пред тебе је стављен задатак да забележиш
догађаје целе
једне епохе, а да их
притом учиниш живим толико да остану незаборављени. Одговорност је велика. Слушаће те поколења. Мораш бити толико човечан да не
оскрнавиш смисао догађаја које опеваш, и
толико умешан да у њихову стварност удахнеш лепоту, да би од многих који су пробали, остао баш ти тај који пева.
Мораш бити довољно тужан да кроз песму
испеваш несрећу, а
да јој се при томе не препустиш. Уши
оних који слушају, оних
који те чују, строго
суде. Они ће и
сами додати нешто песми, реч
или две, што ћеш
ти касније, понет
надахнућем, вештином
правог ствараоца, додати
стиху као украс, обогатити
га, осликати
јаче, а при том
му као прави уметник, не
изменити облик и суштину.
Твој занат је део твога непресушног талента. Користиш се њиме као оруђем, а гласом и гудалом вајаш причу до
склада којим она добија облик праве поезије.
Ти си, певачу, истински песник. У своју распевану словенску душу
додао си искре саосећања према болу света у коме је народ патећи и страдајући
живео. Док те
слушам, снажно
осећам патњу. Трајала
је вековима. То мрачно
доба није имало ни делић од светлости данашњег века, у коме се тежи слободи без
услова.
Твоје време за мене је тајна, она од које уздрхтим, од страха или усхићења. Потпуна тама, а онда пред мојим очима једно
топло огњиште искрсава, окупљени
људи, старо и
младо, сви
слушају, имају
потребу да чују. То
потпуно разумем.
Без могућности да свет промени, твоја песма унутар себе има моћ
да се мења. То је оно
што је чини вечном.
Данас ти певаш, лепо и јасно, и одговараш потребама неких нових
слушалаца, којима и
сама припадам. Преци
носе огањ и предају га нама на чување.
Твоја песма је део тог жара. Трајно извајана, један је од стубова наше културе. А ти си незаобилазан њен део, песниче из давнина, чувару
човечности и лепоте!
Јана Кривошић 82
Похвале
за прозу на Данима дечије прозе и
поезије у Драгинцу
.jpg)
