Терапијско јахање
Unknown
07:59:00
0
Наташа
Ковачевић, ШОСО „14. Октобар“ Ниш
У
|
Горњем Међурову, надомак Ниша, налази се
Коњички клуб „Нониус“. Клуб великог срца, за све љубитеље природе, животиња,
спорта. У овај клуб долазе људи свих узраста, одрасли и деца који желе да науче
да јашу коње, они који желе да виде како други јашу, или само да их посматрају,
помазе, буду у њиховој близини, у контакту са природом.
Поред
великог броја активности којим се овај клуб бави, једна од активности која је
нама била веома занимљива је терапијско јахање или хипотерапија. Терапијско
јахање представља посебну врсту терапије, која се базира на контакту између
детета и животиње. Интеракција са природом и светом који нас окружује је веома
битна у развоју сваког детета.
Да
би се третман спровео како треба, морамо имати добро обучене коње, добро
обучене терапеуте, квалитетну опрему, сигурно окружење и наравно, добро
расположење.
Животиње
имају свој инстинкт и баш тај инстинкт је веома важан у раду са децом. Коњи
осећају оно што ми осећамо, па тако знају да ли смо несигурни, да ли се
плашимо, да ли смо нервозни, љути, узнемирени, опуштени, узбуђени. То је веома
битно, јер се при оваквим врстама третмана развија једна посебна интеракције
између детета и коња. Од круцијалног значаја је да дете развије поверење у свог
коња и да коњ развије поверење у свог јахача. Без обзира што је окружење
максимално безбедно и што је цео тим обучен за рад, дете мора да се осећа
сигурно и опуштено. Због тога је веома важно да се дете уводи у третман
постепено, прво навикавањем на окружење, опрему, коња, па тек онда иде јахање.
Када
говоримо о јахању као терапијској методи, оно има за циљ нормализацију мишићног
тонуса, побољшање равнотеже и правилног држања тела, успостављање визуо-моторне
координације, развијање пажње и концентрације, развој свести о властитом телу и
његовом положају у простору, унапређивање когнитивних, психолошких,
комуникативних и бихејвиоралних функција.
Оно
што је још веома битно, јесте да је тело коња топлије од људског, пулс је нижи,
а покрети коња најбоље симулирају људске, што у комбинацији даје одличне
терапијске резултате.
Поред
тога, постоји и низ других активности које можемо и требало би их радити са
децом да би развили и друге социјалне вештине. У то спада брига о опреми, брига
о свом коњу (храњење, четкање), утврђивање распореда активности и понашања у
простору где се одвијају активности. На тај начин код деце развијамо самосталност,
одговорност, радне навике, развијамо свест о другима и бригу о њима.
Школа
„14. октобар“ и Коњички клуб „Нониус“ започели су једну лепу сарадњу са циљем
да се деца из школе укључе у хипотерапију и приближе животињама и природи. Наша
прва искуства су веома позитивна, деца јако лепо реагују на контакт са коњима,
желе да им приђу, помазе их, јашу. Надамо се да ће наша сарадња потрајати, да
ће бити успешна и да ће помоћи нашој деци.
Наташа
Ковачевић, МА
дефектолог-олигофренолог
