Антонија Настић - Моје писмо учитељици
Unknown
16:00:00
0
Тања Вречко, ОШ "Младост" Нови Београд
Моје писмо учитељици
Драга учитељице,
|
П
|
ишем Вам ово писмо јер се ближи крај нашем дружењу, нашем
четворогодишњем заједничком путу, једном безбрижном, лепом времену.
Септембра 2012. године сели смо први пут у ђачке клупе. Ми, мали испред
велике куће, наше школе. Никад нећу заборавити Ваше насмејане, благе очи. Научили
сте нас да је школа наша друга кућа и да ту другу кућу волимо. Читање, писање,
рачунање само су део знања које сте нам пружили. Најбитније од свега – научили
сте нас да будемо људи. Да будемо добри и поштени, да будемо ту једни за друге
било кад и било где. Научили сте нас да су љубав и поштовање основа свега.
Сећам се играња уз музику пре почетка часова. Сјајни су били одласци на Савски
кеј, у Филхармонију, биоскоп, приредбе, маскенбали. Ти незаборавни тренуци
остаће у нашим срцима. Хвала Вам за труд, бригу, стрпљење, доброту, за
неизмерну љубав, речи утехе, показивања правог пута, речи хвале, за подршку...
Било је и суза, несташлука, радости. Ви сте увек имали стрпљења за нас. Бићете
увек део наше дружине и за Вас имамо посебно место у срцима.
Драга учитељице, јако ми је жао што се растајемо, али ћемо се још
виђати и сећати свих срећних заједничких тренутака.
Воли Вас Антонија
П. С. Нећу заборавити на дато обећање, ако остварим свој сан. Знате ко
ће ми бити први и најважнији пацијент. J
Антонија Настић, IV/4
