Нађа Миковић - Необично пријатељство
Unknown
16:00:00
0
Тања
Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд
Необично пријатељство
Мила иде у први разред. Враћала се из
школе. Чула је како је нешто шушнуло иза жбунића, иза зграде.
Угледала је малог, преплашеног, сиво-браон зеку.
Пришла му је лагано да га не уплаши и помиловала га. Зека је дрхтао од страха,
али се смирио када је схватио да му је девојчица пријатељ. Однела га је кући
иако је знала да се родитељи са тим неће сложити. Узела је кутију од ципела,
донела траву из парка и направила зеки креветић. Кутију је сакривала испод свог
кревета. Била је пресрећна са новим пријатељем. Зека је био забаван и тако вешт
да је знао да изиграва плишану играчку када би неко ушао у собу. Био би потпуно
непомичан и не би давао знаке живота. Када је решавала задатке, Мила је открила
нешто потпуно необично: зека је знао да броји и рачуна. Математика јој је
постала права забава. Свакога дана је водила зеку у двориште њене баке. Она је
знала за њихову тајну. Зека се тамо играо и упознао са другим животињама у
дворишту. Једног јутра Мила је уместо зеке у кутији затекла лист на коме су
били трагови његових шапа. Била је узнемирена и уплакана, није могла да схвати
шта се десило. Зазвонио је телефон. Бака је молила да дође до ње. Тамо је чекао
зека. Уплакана али и срећна Мила је схватила да је тако боље за све.
После школе би свраћала и са зеком радила
математику, а док је она била у школи зека је бројао лишће на дрвећу, латице
цветова, мраве у мравињаку и све друго шта би угледао.
