Марко Јовановић - Моја прича
Unknown
14:00:00
0
Моја
прича
Иза брда седам, поред реке две,
живео сам, к'о да гледам, радости
дечје све.
Тад сам био мали принц,
а јединац нисам био!
Два брата сам имао, са њима се
играо.
Радости нам прекидаше
неке але, давждењаци.
Сваког дана у недељи обавезе и
задаци.
Ајде жури! Трчи тамо!
Имаш тренинг. Бежи 'вамо!
Тест је сутра, клавир свирај!
Једи спанаћ и не бирај!
Браћу ала заробила,
у свој дворац закључала.
Раде матиш по пет сати,
Нико од њих не сме стати!
Мислим брзо, спас нам треба
Страшна ала само вреба.
Мислим тако дан и ноћ,
зовем баку упомоћ.
„Кажи
бако, шта да радим,
моју браћу ја да вратим!“
Бака климну главом,
трепну оком, скочи скоком,
махну руком, шутну ногом
и... гурну ми лопту куком.
„Узми
ову лопту сине,
па је баци под прозоре
оне але што ти браћу мори.
Изаћи ће она тада,
па се онда са њом бори.“
Послуш'о сам баку слепо.
Лопту лепу и шарену
ала виде па се прену.
Остави се она ђака, матиша и
спанаћа.
Гура лопту по ливади
Приведох је тако правди.
Браћа моја на слободи,
голови нам беле брезе.
Најлепше од свега што је:
Гледају нас три принцезе.
Ја и јесам мали принц,
прави јунак моје приче,
јер бајке, чудно звучи,
ал' на прави живот личе.
Марко
Јовановић 5-2, ОШ „Старина Новак“, Београд
Трећа награда на 27. Међународном фестивалу хумора у Лазаревцу,
старији узраст 5.-
8. разред
