Мухамед Нумановић - Сњежни сметови су били свуда
Tabla
11:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Сњежни сметови
су били свуда
Јутро у мојој соби је свануло
топло и весело. Стара пећ је загријавала моје чаробне одаје.
На ногама су старе чизме, а
на мом торзу прашњава бунда. Првим крочењем из куће се осјетило нешто чудно.
Испред мене се, изненада, створила сњежна громада, али сам наставио свој пут.
Снијег је падао и гомилао се. Вјетар га је тако лахко наносио на моје румене
образе као да је перије. Није требало дуго да се осјети лоша страна најљепшег
годишњег доба. Хладноћа је обузимала све што стигне. Стално су се чули неки
чудни звуци.
Бум! Трес! Грух!
То су били узвици кровова
који нису могли издржати сњежну опсаду. Ходајући малом улицом, осјетио сам
благо пропадање под ногама. Сњежни сметови су били свуда. Полахко, али сигурно
пахуљице су се удруживале и правиле су своје кућице. Убрзо се десило оно
најгоре.
Тихо. Полахко. Све је
умртвило. Није се ниједан звук чуо.
Ниси могао ни трепнути очима,
а да ти не засмета бијела невоља. Окренуо сам се одмах, само да избјегнем
снијежну планину.
Једва. Уз тешке муке. Један!
Два!
Напокон сам изашао из тог
затвора. Било је тешко и напорно. Напорно као да сам се пењао на највишу
планину. Најзад сам се вратио својој топлој кући, својој топлој соби. Уз топли
чај сам се смирио и осјетио сам тек тада чаролије овог дана.
Сунце је драго, киша
освјежава, а снијег доноси забаву. Не постоји лоше вријеме, већ само различите
врсте доброг времена.
Мухамед
Нумановић, VII разред
