Надина Мујагић - Учионица босанског језика
Tabla
08:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Учионица
босанског језика
На једној огромној ливади
налази се стара школа коју похађам већ дуже вријеме. Са свих страна окружена је
парковима са отрцаним клупама.
По уласку у школу, одмах
десно, се налазе црвенкаста врата која воде ка учионици испуњеној срећом. У њој
сам проживјела све туге и радости. При уласку у учионицу сијалице ми скрену
поглед на себе. Постављене су као гљиве које висе наопако. Ипак, љепша и боља
је природна свјетлост, боја дана. Често волим сједити на искривљеној столици
испод прозора и читати. Тада се осјећам испуњена љубављу и срећом.
Поред врата се налази велики
дрвени ормар који је наслаган прашњавим књигама. Оне красе читаву учионицу и
наставница о њима прича са поносом. На часу босанског већином преовладава
хумор. Ниједан час није могао проћи, а да тај један несташни ученик нешто не провали. Иако смо вољели смијех, постојали су часови када смо морали учити.
Онда настаје колутање очима, издахивање и потпуни мир завлада. Кроз одшкринути
прозор пуше лагани повјетарац и чује се граја дјеце на све стране. Старе,
шкрипаве клупе за вријеме контролног морају бити поредане у редове. Тада наша
наставница обавезно стави наочале и обилази од стола до стола не би ли видјела
да ли неко преписује. Када би прошла крај мене, њен љубичасти мантил би
направио лагани вјетар и лупкање штикли би се звонило.
По завршетку часа би настао
хаос. Сви углас причају и увлаче столице што прави велику буку. Најгори дио
часа ми је крај, јер тада морам иступити из блиставе учионице и касније слушати
друге лекције које ме не привлаче.
Мислим да је ово најстарија,
али најпосебнија учионица јер с њом дијелим неке лијепе успомене. Пошто су све
учионице реновиране, сем ове, она је остала најдрагоцјенија и најљепша у школи.
Надина Мујагић,
IX разред
.jpg)
