Мухамед Дураковић - Несебична љубав
Tabla
12:00:00
0
Несебична љубав
Кад
сам ушао у разред сам
О
чему сам размишљао рећи не знам
Главе
спуштене до пода
За
исмијавање осталим добра епизода
Новајлија
сам био те године
погледима
ме бацали на оштре хридине
Лице
ми је постајало све црвеније
Докле
би дошло да Есма ме поздравила није
Њен
осмијех бисера вриједан
Памтићу
заувијек као ниједан
Прва
ми је пружила руку
Сви
заћуташе, стави их на муку
Рече - ја се зовем Есма
Не
слутећи да ће постати моја најљепша пјесма
Постали
смо другари прави
И
више од тога у сну и на јави
На
одмору гдје је она ту сам ја
Дијелимо
парче истог сендвича
На
табли сваки дан њено име стоји
Откуцаје
мог срца уздрхталог броји
Сад
њу исмијавају ставила протезу
Пожали
се мени свом витезу
Сутра
се супростављам разреду цијелом
Бићу
тајни дух сав у бијелом
Нико
не смије Есму да дира
Спознаће
врело мог хира
Десиће
се лом касније или прије
Када
на њено “ш“ неко се засмије
Са
протезом или без ње
Ја
је волим највише
Њено
име с табле нико неће смјети да брише
Чак
ће им и кораци док пролазе одзвањати тише
За Табла Фест
18
Мухамед Дураковић, VI разред, Прва
основна школа Живинице из Живиница, Босна и Херцеговина
Ментор: Марица Ферхатбеговић
.jpg)
