Милица Миждало - На табли је писало једно име
Tabla
12:00:00
0
На табли је писало једно име
И пред овај
час, пискарам твоје име
прстом по мокрој
табли. Сунчеви зраци падају по словима твог имена, зачикавајући ме и милујући по лицу. Светлост и топлина коју сам осетила на кожи и радост
која ме без разлога обузела, подсетили су ме на један сасвим други пролећни дан
на једном другом месту.
Сетила сам се безазлене шетње шумском стазом са особом која заузима посебно место у мом
срцу. Више се не сећам разлога због чега смо кренули у ту шетњу, али топлина
која је исијавала из тих плавих очију док су ме гледале, као и лагани додир
усана на мом образу, биле су сличне овој топлини јутрошњег сунца. О, како је то
био леп осећај!
Блискост и разумевање без речи,
када смо окренули постиђено главе једно од другог, правећи се да смо одрасли и
како је све то уобичајено. Иако смо ћутали и корачали као по такту једно уз
друго, моје срце је певало од среће, а боје око мене су постале јарке и
бљештаве, баш као и ово сунце што је јутрос похрлило у моју собу. Али ни сва
топлина јутарњег сунца не може да замени осећај милине када си ми онако другарски, опрезно пребацио руку преко рамена
ишчекујући моју реакцију. И јутрос сам понета тим пролећним заносом, без
разлога весела и осмехујем се, као и оног читавог дана када смо се растали на
крају шумске стазе.
Не знам да ли се тај хаос и
врелина у мислима и срцу могу назвати љубав, јер то ми звучи сувише озбиљно и
нејасно, али знам да ми овога јутра недостајеш и да је ово сунце слаба замена
за топлину коју ми пружа твој осмех. Недостаје ми твоја близина, која ми у исто
време ствара трему и улива сигурност, као и онај осећај када се
прсти леде због неизвесности, а образи горе због само једног случајног
додира руку.
Не знам да ли се и ти понекад
сетиш те шетње или си већ одавно заборавио клинку из основне. Да ли је за тебе
то био наговештај љубави или обичан дечији занос? Без обзира на твој одговор,
опраштам ти, јер и праштати значи волети, а ова лепа осећања која у мени буди
зрак сунца, постаће једног дана лепе успомене које ће
увек изазивати топлину око срца.
Звоно за
почетак часа одводи
ме у моју
клупу, док твоје име
бледи на скоро
сувој табли...
За Табла Фрест 18
Милица
Миждало,
8/2, ОШ «Васа Чарапић» Бели Поток
Наставница Снежана Стојановић
.jpg)
