Маја Остојић - Несташно мече
Tabla
16:00:00
0
Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови
Београд
Несташно мече
Заспала сам једно вече
и у сну ми дође мече.
Побегло је оно мами
и невоље сада мами.
Да се игра оно свуда,
не треба му пуно труда.
Али, кад би игре доста,
мало мече гладно поста.
Хоће мече мало меда,
али пчела њему не да.
Љуте пчеле само зује,
а око главе њему брује.
Једва мече спаси главу
али заборавити не може храну.
Види мече риба плива
али је жаба била крива.
Скаче жаба са локвања
оде риба, оде храна.
Мече мокро нема рибе
ето њему нове бриге.
На дрвету крушка жута,
можда успе овог пута.
Али тада грана пуче
па сад мече ногу вуче.
Мисли мече где то греши,
како проблем тај да реши.
Вратиће се својој мами,
она њега брани, увек храни.
Мама љуто гледа мече,
тражила га цело вече.
Погледом га она грди,
нема хране она тврди.
Ни вечере неће бити
па ће гладно оно снити.
Па сад мече сања меда,
сања рибу, крушке жуте,
такве су вам маме љуте.
Из сна тад се ја пробудим
па не могу да начудим.
Мече гладно није грешка,
баш је ова казна тешка.
Маја Остојић, II/4
.jpg)
