Криви багрем
Tabla
12:00:00
0
 |
| Младица избија из стабла старог багрема |
Како
је лепа та Аустралија!! Каквог дивног животињског и биљног света тамо нема:
дугоногих кенгура, симпатичних коала и мирисног еукалиптуса, па имају и
Абориџине и окружена је океанима! Али далеко је!! А тек та Африка, па Сахара,
камиле, пирамиде и онај дивни Мадагаскар! Али и она је далеко! А и дивотама
Русије и оним дивним црквама које красе Москву исто тако можемо да се дивимо
само из далека, преко разгледница и фотографија оних срећковића који су имали
част да је посете или путем модерних медија као што је интернет....
 |
| Криви багрем је нашао своје место и у делу самоуког липолишког сликара Слободана Топаловића |
И
ево нас....на сред мачванског села Липолиста где нас као прави домаћин дочека
Криви багрем који нам прича приче и преноси
предање старо, по којем је имао ту част да буде један од три багрема
који су први донети у Србију. Нико од мештана не зна колико је стар али он
памти све липолишке приче, посела, трке коња око његовог стабла, заљубљене
погледе, препирке сељана и вашаре. „Ех, Криви багрем... па све се дешавало око
њега...“ каже бака Рина која исто тако као и багрем, памти села и прела у
његовој близини, и вашаре и прве љубави.
Величином
и централним местом у самом селу привлачи погледе путника намерника чак и више
од самих хиљаду стабала липе, по којима је ово мачванско село и добило име, и
мирисних ружа које одликују Липолист и којима се становници диче више од
двадесет година.
Генералски
поносно и достојанствено, као и чувени генерал Степа Степановић, који се под
његовом крошњом одмарао по завршетку Церске битке, стоји Криви багрем и одолева
свим временским приликама и неприликама.
 |
| Детаљ са етно-имања сликара Слободана Топаловића у Липолисту |
Већ
дуги низ година на његовом стаблу нема зелене крошње али се Криви багрем бори,
опире и живи у младици новог багрема, која ниче уз само стабло старог и којој
приповеда своје доживљаје везане за сопствено одрастање, све оне и веселе и
жалосне приче које су шапутали млади и стари, скривали погледе, играли коло,
певали и уживали у хладу његове широке крошње.
Мештани
се диче и са поносом истичу да живе у „најлепшем мачванском селу“ а када вас
пут или намера нанесе у овај део Мачве, на двадесетом километру од Шапца ка
Лозници, биће вам јасно и зашто: неокрњена природа чувене планине Цера,
Етно-село Топаловића, манастири Радовашница, Петковица, Чокешина и близина река
Дрине и Саве просто маме планинаре, туристе и све оне жељне здравог живота и
одмора за очи и душу.
И
пожурите да обиђете Липолист, можда најбоље у јуну када се шири мирис хиљаду
цветајућих липа, а и док је Криви багрем још међу нама и чува можда неку згодну
причу само за вас!!!
А
и због надалеко познатих липолишких ружа и фестивала ружа који се одржава сваке
године, вредно је посетити ово лепо мачванско село.
Нада
Чупковић
