Каранско јеванђеље
Tabla
12:00:00
0
Слађана Марковић, ОШ „Миодраг Миловановић Луне“ Каран (код Ужица)
Каранско јеванђеље |
Око реке Лужнице, у питомој Лужничкој долини смештена су четири
села: Луново Село, Каран, Рибашевина и Трнава. У сваком селу основана је по
једна школа, у Карану, Луновом Селу и Рибашевини школе су осмогодишње, док је
школа у Трнави четворогодишња. Матична школа смештена је у центру долине, у селу Карану, који
је скоро подједнако, око 15 километара, удаљен од Ужица, Пожеге и Косјерића.
Ученички радови
Школство у Лужничкој долини има веома
дугу традицију. Једини сачувани средњовековни споменик у ужичком крају, каранска
Бела црква, представљала је први просветни и културни центар овог краја.
Цркву је подигао жупан Брајан у првој половини четрнаестог века. Непознаница за
многе је, да у њој, почетком седамнаестог века, ради преписивачка школа. У том периоду, прецизније
1608. године, настаје Каранско јеванђеље,
најзначајнија рукописна књига седамнаестог века у српској култури. Због ратних
сукоба, Јеванђеље је склоњено у манастир Никоље, где је и остало до данашњих
дана. Први
учитељ долази у Каран 1836. године, а школа непрекидно ради од 1868. године. Наши најмлађи „преписивачи“
труде се да историју сачувају од заборава, јер наш мото је: Ако не знамо ко
смо, нећемо знати ни куда ћемо.