Павле Стојковић - Пођимо у паркове
Tabla
08:00:00
0
Тијана
Ранђеловић, ОШ „Бубањски хероји“ Ниш
Пођимо у паркове
У пролеће се
буди природа, тада све зелени, листови и трава, а и много је
светлије и топлије. Сунце сија јаче, и много деце излази напоље.
У пролеће цвета
прелепо цвеће и природа је много лепша. Животиње се буде из зимског сна. Када
је пролеће, киша често пада, деца се играју, а снега и леда више нема.
Птице селице се
враћају са југа и чује се прелепа пролећна песма.
У парку сви
могу да се играју.
Пролеће мени
изазива разна осећања, јако сам весео и имам више енергије за било шта.
Понекад, када
је пролеће, небо је црно, то су муњевити
облаци.
Када сунце
сија, небо је прелепе плаве боје. Дрвеће је лепше и онда је и наша околина
лепша и све се јасније види, зато што нема снега и леда.
Када је јутро
ја изађем напоље и гледам излазак сунца, а када је поподне сви изађу напоље да
се играју.
Увече ме обично
очара залазак сунца.
Павле Стојковић, II-3
учитељица Тања Ристић