Како мотивисати дете у данашње време?
Unknown
12:00:00
0
Наташа Липовац, ОШ "Вук Караџић" Београд
„Мотивација је оно што те покреће. Навика је оно што те држи на путу ка циљу.“ (Џим Рон)
Мотивација је израз који ме
врло често подстиче на дубље размишљање. Колико и на који начин истрајати у њој
за сопствено дете када смо често и сами сведоци да није баш све тако сјајно ако
си добар, поштен, пожртвован, ако у себи носиш епитете који су реално за сваку
похвалу. Мислим да је кључно да сопственим примером пружиш подршку - ако си сам борац за живот,
дете ће усвојити модел.
Моје лично искуство каже да
су моји родитељи увек налазили прави
начин да ме мотивишу и од мене направе једну нормалну личност. Шта су то више
знали? У чему су били бољи? Трудим се да сопствено дете васпитавам и усмеравам
правим вредностима, али не знам колико то довољно добро чиним. Знам да сам као
мала маштала о свом будућем сада већ данашњем занимању – учитељ, о путовањима,
кући из снова... Уз много сопственог уложеног труда и препрека, данас од свега тога имам
само свој позив, али опет нисам незадовољна особа. Срећна сам јер сам окружена
људима који ми много значе и које много волим. Од других снова сам се давно
опростила и сада сањам неке друге снове.
Мој десетогодишњи дечак има
неке своје снове, који су мени када
вратим године уназад потпуно незамисливи. Да ли је то тај „распон генерација“
или је нешто друго, треће у питању. Он расте са новим питањима, жељама,
потребама, а ја се први пут налазим у ситуацији да по некад не знам шта да му
одговорим. И ако има ВЕЋ десет година уопште није свестан вредности новца, његове употребне вредности.
Недавно је његов другар добио на наградној игри своту од 30.000 динара, а моје дете ме
је запањило питањем: „Мама, да ли је он сада богат? Да ли може да купи стан?“
Још веће је било његово изненађење када сам му објаснила да је то једна
просечна месечна плата, а за тренутак његов одговор „Значи, десет добрих
ручкова!“
Са друге стране - жели добре патике,
фармерице и не мири се с тим да некада нема за све његове жеље. Како то нема
када сам била добар ђак, нисам лења, радим, а и нисам од оних „модерних“ мама
које много полажу на себе.
Мој дечак је добар ђак,
интересује га језик, књижевност, глума, дефинитивно је томе наклоњен и то воли.
Сања о томе како ће бити познати глумац или режисер, сања своје премијере, ко
ће се наћи у публици... Сања своје снове!
Колико је паметно мотивисати
га у томе? Преусмеравати или не? Подржавати или не?
Размишљам, мерим, колико сам
и сама допринела свему томе? У позориште је ишао са годину дана, за своју
деценију живота прочитао је књига да без лажне скромности смем да кажем неки
одрасли могу да му позавиде, изузетно друштвен, радознао... па има све што му треба у
ономе што воли.
Да ли ће успети у својој
причи не знам. Знам само да ћу наставити да га мотивишем, подржавам, пружам
максимум који могу. Ако оствари од својих снова бар један биће то успех... а онда ће можда, баш као и ја почети да сања неке друге снове
и опет ће бити срећан.
Због тога драги моји, увек мотивишите децу на добре и праве
вредности, ако ништа друго ДОБРО СЕ ДОБРИМ ВРАЋА, кад - тад.
.jpg)
