Ружица Петрић - Осмијех који ми значи
Unknown
16:00:00
0
ОСМИЈЕХ
КОЈИ МИ ЗНАЧИ
Сједим са књигом испред себе
али не видим слова јер видим
тебе
Хтјела би стварно хтјела да
учим
али се данима тако мучим
Слика за сликом стално се ниже
да ли ће сутра прићи ми ближе
Одједном срце као да скочи
јер видим твоје зелене очи
Оне ме увијек у стопу прате
док ме нечије ријечи у
стварност не врате
И дан и ноћ маштат би хтјела
пришла бих прва само кад би
смјела
Да ли и ти храбрости немаш
па будан овако често снијеваш
Можда и твоје срце трепери
док с књигом у руци машташ о мени
Када бих могла до твојих
снова доћи
не бих бдјела скоро сваке
ноћи
Дјечија љубав пуна је питања
некад те муче све до свитања
Хтјела бих одједном све знати
да моје срце престане да пати
Али љубав није ако не боли
јер с чежњом срце најискреније воли
Радост чине и оне мале ствари
да ме не гледа кад се прави
Кад са другарицом крај њега
шетам
ја глумим да ми његов поглед
смета
Али кад нам се погледи сретну
откријемо своју љубав несретну
Друштво се тада на наш рачун
шали
а он се опет важан прави
Као њему до мене није стало
а ја у себи вичем „волим те
будало“
И њему као да ми мисли
прочита
одједном осмијех око усана
затитра
Иако очи никад не лажу
хтјела бих да ми усне кажу
Да ти се свиђам као и ти мени
лавину љубави први покрени
Јер ја ти желим рећи свашта
али до тада причаће машта
Узбуркано срце дрхти ко прут
испаде књига, учићу други
пут!
За
Табла Фест 15
Ружица Петрић,
9 разред, ОШ
„Васо Пелагић“ Пелагићево
Ментор: наставница матерњег
језика Марица Несторовић
.jpg)
