Ленка Вучковић Јашин - Пахуља
Unknown
12:00:00
0
Снежана
Стојановић, ОШ «Васа Чарапић» Бели Поток
Пахуља
Т
|
о је било ноћ пред Нову годину. Тихо се родила
једна пахуљица.
Била је то магична пахуља од сребрнкасто-белих кристала.
Изгледала је као најлепши зимски дијамант. Лака као
перо, летела је са породицом, међу свим осталим
пахуљама, по белом свету. На тамном небу
изгледале су чудесно - као да је неко просуо по небу чаробни прах.
Полако је свитало, новорођено сунце се протезало у
јутарњој измаглици. Малена пахуља је,
занета призором и заслепљена светлошћу, скренула са добро познате путање и
изгубила се.
Угледала је једну смрзнуту барицу и упитала:
Угледала је једну смрзнуту барицу и упитала:
- Извините,
госпођице барице, да ли
можда знате где се
тачно налази путања
пахуља?
Барица
се немоћно осмехнула
залеђеним уснама:
- Извини,
малена, не знам. Ја сам прикована
до првог сунца
за земљу...
Пахуља
је наставила да
лута од барице
до барице, преко опалих листића и
поломљених гранчица, али нико
од њих није
знао где је
путања свих пахуља.
У једном трену
пахуљу је обавила
сребрна магла, сакривши све
попут магичне завесе. Дунуо
је ледени ветар
и пахуљу однео
до друге, непознате земље. Стизала је
раскошна новогодишња ноћ.
Пахуља
је летела на
крилима ветра кроз разне
земље, сретала другачије културе, упознавала различите
обичаје и прославила неколико пута долазак Нове године.
Најблиставији је био
ватромет над Јелисејским
пољима. Разумела је
зашто Париз зову Градом
светлости.
Већ
уморна и опијена
слављеничким сликама, пала је
на моје топло лице
и стопила се са сузама
радосницама, у поноћ наше Нове године.
За обе то
је била најлепша
новогодишња ноћ...
Ленка Вучковић Јашин 61
Похвала на конкурсу за најбољу кратку
причу у оквиру УрБан Фест-а у сарадњи са Градском библиотеком «Божидар Кнежевић»
из Уба
