Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » Aнтонија Настић - Мој пријатељ


Unknown 16:00:00 0

Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд



Мој пријатељ


К
ућни љубимац био то пас, мачка, птица, може имати важну улогу у нашем одрастању. Живот уз кућног љубимца благотворно делује на нас и помаже у нашем васпитању. Када преузмемо одговорност за опстанак неког живог бића учимо се дисциплини, стрпљењу, нежности, пожртвованости. У то сам се и  сама уверила.
Пре шест месеци, добила сам од маме и тате за десети рођендан, дуго обећавани и очекивани поклон: једно бело, умиљато клупче вуне, моју персијску мачку Корделију. Име је добила на мамин предлог, када је рекла да је британска краљица Викторија имала две плаве персијске мачке и да је званично, земља порекла Велика Британија, а да Корделија звучи баш „британски“. Сложила сам се. „Зваћу је Дела“, рекла сам. Била је толико мала да је могла стати на длан. Само је спавала и мјаукала, а онда је после пар дана почела да истражује стан. Завлачила се под мој кревет, оштрила канџице о тепих у дневној соби, уз који се одлично слагала јер је бео и пуфнаст, као она. Време је брзо прошло. Дела је сада већ велика маца. Тело јој је снажно и заобљено. Има кратке ноге, заобљену широку главу, пуне образе, кратак нос, округле, плаве очи малене,  кратак нос, заобљене уши, широке мекане шапе и прекрасно дуго, бело, свиленкасто крзно. Дела је благе ћуди, сталожена и дружељубива. Мирна је и тиха и јако привржена мени. Али, ту љубав морала сам да заслужим. Сатима се играмо њеним гуменим мишем и лоптицама, а онда док се одмара у мом крилу ја је чешљам. Жуди за пажњом и љубављу, велика је маза. Занимљиво ми је да гледам када се игра сама јурећи свој реп, или када се посматра у огледалу. Увек када се враћам из школе она ме чека на вратима, прилази и умиљава се, мјаучући. Недостаје ми када нисмо заједно. Када мама, тата и ја одемо  на летовање, а њу чува моја бака. Одлучили смо да за следеће путовање извадимо путне исправе и за Делу, да би могла да путује са  нама, да можемо да уживамо заједно и излежавамо се на сунцу.
Поклон који сам добила један је од најдрагоценијих. Примам безусловну љубав и стичем знања о животињама. Напокон, ту је и чиста радост коју доноси везивање за љубимца.



Aнтонија  Настић  IV/4

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост