Маша Перепелиуц - Велика пустоловина у Египту
Unknown
16:00:00
0
Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд
Велика пустоловина у
Египту
Недавно сам вам
причала о зоолошком врту који сам купила и обећала да ћу вам следећег пута
испричати шта сам урадила са парама када сам га продала. Сада ћу вам то
испричати.
Од тих пара сам узела
карту за авион до Египта и упутила се тамо. Када сам стигла у Египат, засела
сам на камилу и кренула ка пустињи. Стигла сам до једне пирамиде и почела да је
фотографишем. Сликала сам је са свих страна. Приметила сам да ми се неко
приближава. Сунце је било прејако па нисам видела ко је то. Ставила сам длан
изнад очију, онако како то чине Индијанци, и угледала мумију. Крв ми се следила
у жилама. Укипила сам се. После неколико секунди полако сам кренула. Онда сам
убрзала корак и почела да трчим. Јурила сам као гепард преко пешчаних дина, али
ипак, када бих погледала позади, мумија би била све ближе мени. У једном
тренутку угледала сам град. Потрчала сам ка њему још брже. Када сам стигла
близу места на коме сам раније видела град, схватила сам да је то била само
фатаморгана. Била сам изгубљена између пешчаних дина са мумијом за петама.
Ускоро ће пасти мрак и свуда ће бити хладно. Сунце је било на заласку. Окренула
сам главу да видим да ли ми је мумија близу и приметила сам да је у кораку, у
покрету, заспала. Сад је већ био тотални мрак. Упалила сам батеријску лампу да
бих видела куда идем. Дошла сам до Сфинге, а она је као чудом проговорила и
питала ме њену чувену загонетку. Знала сам одговор па ми није био проблем да је
решим. Тихо сам проговорила: „Човек“. Сфинга је поцрвенела од беса и поново се укипила. Тада сам чула неки глас. Допирао је из даљине, али сам тачно могла да
разазнам изговорене речи: „Хвала вам, хвала вам на подршци“. Кренула сам ка
месту са кога је долазио глас. Угледала сам велику позорницу на којој је била мумија са цилиндром и штапом за плес.
Плесала је, а гледаоци, такође мумије, су викали: „Браво, браво.“ Када сам у задњем реду видела познату прилику,
престравила сам се. То је била, главом и брадом, мумија која ме је прогонила
читав дан и која се у том тренутку осврнула. Брзо сам потрчала да се сакријем
иза Сфинге. Нисам сигурна да ли је мумија кренула да ме прати или је наставила
да гледа представу. Али једно је сигурно, када сам дошла до Сфиге она је рекла
уображено: „Шта је било? Преплашена си као да си видела духа.“ „Нисам видела
духа, већ мумију. Мислим да је кренула поново да ме јури. Прогони ме цео дан“,
одговорила сам јој. „Поново? Цео дан?! Боље да се попнеш на моја леђа и да те
ја одведем до града, него да се сакриваш иза мене“, рече Сфинга.
Речено-учињено. Сфинга ме је на својим леђима однела до града. Кад сам се
вратила кући и испричала моју пустоловину, неки ми нису веровали а неки су се
само чудом чудили.
Сигурно се питате шта
сам урадила са парама које су ми преостале. Дала сам их „Друштву истраживача и
пустолова“ да би и други могли да искусе авантуре сличне мојој.
Маша Перепелиуц III/4
