Јелена Трифковић - Осмех који ми значи
Unknown
14:00:00
0
Осмех који ми значи
Осмех који ми значи је осмех моје мале куце Коко. Коко
има три године и она је мали, бели, пуфнасти малтезер. Иако је она куче,
препознајем њену радост. Коко воли да се игра са плишаним играчкама и тада се
осети да је јако срећна.
Кад смо ми у школи (Милица, Никола и ја) она не зна
шта да ради јер је тужна што нема никог за игру. Али, кад се ми вратимо из
школе, она скроз полуди и почне да лаје, скаче, трчи и да се преврће.
Коко се највише обрадује кад види моју бабу и мог деду
(мамине родитеље) јер су нам је они купили и она осећа да су они много добри
људи. Баба обожава кучиће, има два малтезера код куће; кокину сестру и нећаку.
Моји баба и деда живе у Реснику, то је на десет минута од наше школе и кад Коки
кажемо: „Идемо у Ресник.“ она не зна шта ће од себе и почне да јури по кући и
да лаје.
Данас после школе моји родитељи, брат, сестра и ја
идемо на Копаоник, а Коко остаје код бабе и деде. Много ће ми недостајати њен
осмех који ми много значи. Видећу је опет у понедељак и не треба да бринем јер
знам да ће њој бити дивно са бабом и имаће друштво.
За Табла Фест 15
Јелена Трифковић, 5а, Француска
школа у Београду, Ecole
francaise de Belgrade, Serbie
Ментор: Оливера Потић
