Звездана Гојковић - Видјела сам будућност
Unknown
07:52:00
0
Видјела сам будућност
Окреће се у свемиру планета, велика
чудна лопта, по којој тумара неколико милијарди људи. Мали свијет у којем живим
је моје VIII-1. Он није тако округао и
захтјевнији је много више него што изгледа. Често је суров и веома различит,
иако међу нама на први поглед баш и нема много разлика. Учимо падеже, теореме,
о ратним херојима, физичким законима, планетама. Учимо, али често не научимо.
Зато ја видим другачију будућност: племенитију, праведнију, срећнију... У тој будућности видим нове лекције и
нови распоред часова.
Лекције које би се изучавале у
будућности биле би исто тако бројне.
Распоред часова изгледао би овако:
Понедјељак – Чувајмо здравље; Уторак -
Породица је моја срећа; Сриједа -
Природа је мој други дом; Четвртак -
Бонтон; Петак – Љубав у животу; Субота и Недјеља - Игре без граница.
На часу – Чувајмо здравље изучавали
бисмо здраву храну за људе. Пирамиду здраве исхране, сви морају да знају!
Нигдје се у продавницама не би продавали: чипс, пица, газирани напици… Најљепше
миришу мамина и бакина кухиња. На часу бисмо размјењивали рецепте и спремали
укусна јела једни другима.
На часу - Породица је моја срећа,
родитељи могу да долазе у школу и да другују са својом дјецом. То је дан када
родитељи не иду на посао. Замолићемо Зуцкерберга да прилагоди своје изуме и на
тај начин омогући да се дјеца врате у своје породично гнијездо најбољим
друговима мами и тати.
На часу – Природа је мој други дом,
ученици треба да саде цвијеће, младо дрвеће, да његују и чувају природу, ту
нашу другу мати, као што она чува и његује нас. Излијечимо природу која је
рањена људском небригом. Љепота је у природи и у човјеку. У блискости с
природом бићемо вриједни као пчеле, здрави к’о дренови, снажни као храстови, румени
као јабуке.
Час Бонтона био би посвећен лијепим
манирима, односу поштовања и према старијима и према својим вршњацима. Учили
бисмо корисне ствари о снази једног осмјеха, о значају једне лијепе ријечи, о
љепоти једног извињења.
На часу- Љубав у животу, могу да се
чују само топле и искрене ријечи. Онда
се срећа расцвјетава у разреду, шири се изван школе и тако умножава. Пјесмом и
стиском руке славимо другарство. Тако ћемо вратити изгубљене и заборављене осмијехе,
јер сваком лицу најљепше пристоји осмијех.
А онда долазе субота и недјеља - Спремамо најљепша јела, дружимо се у природи
са породицом и најдражима, кикот се далеко чује у нашим играма без граница.
У
будућности видим свијет у коме је једина
борба, борба за људско добро. Свијет у коме се највише ради на његовању
најљепших и најузвишенијих људских вриједности. Видим будућност у којој је
добро бити добар. Пружамо једни другима рукe топлe и пријатељскe. Дјеца расту у
игри на цвјетним ливадама и њедрима планина и одјекује планетом радост дјеце и
цвркут птица.
Звездана Гојковић, VIII-1, ЈУОШ „Октоих“ Подгорица, Црна Гора
Ментор: Тамара Дамјановић
Похвалница на литерарном конкурсу за
Табла Фест 15 у конкуренцији шести, седми и осми разреди
