Звездана Гојковић - Мишје невоље
Unknown
11:47:00
0
Невенка Вулић, ЈУОШ „Сутјеска“
Подгорица
Мишје невоље
Трчи мама мишица,
По сина у школу
Забринута лица.
Међутим, сина нема
А киша се спрема.
У себи тихо прича:
„Сине, сине, мајка се брине.“
Чекала га пар минута
И постала врло љута
Кад га видје, брзо каза
„Мислих да те неко смаза!“
За уши га стаде благо вући,
И заједно кренуше ка кући.
Убрзо поче киша лити,
Не знаше гдје ће се скрити
Поквасила киша и маму и сина миша.
Иако је синчић сквашеног репа,
мајка му тепа:
„Душо моја, сквашена, лијепа.“
Стиже мачак, још невоља
И киша је од ње боља.
Почеше да бјеже свуда,
ни они не знају гдје иду, куда?!
Мишићу се помијешаше бројке и слова
Јер сад вреба опасност нова.
Почеше тобоже мачки да пријете,
Мишица цикну: „Бјежи дијете!
Јури нас мачак, добро се пази
Немој да ти на реп згази!
Ако згази, невоља ће бити
Зато се морамо брзо скрити!“
Мишић рече: „Како знаш да је мачак?“
„Знам му оштре канџе и реп дугачак!“
Најзад миш са мамом у рупу скочи,
Неће више мачку да гледа у очи.
Звездана
Гојковић, VIII-1, ОШ „Октоих“ Подгорица
