Софија Радуловић - (Не) читајте мој дневник
Unknown
11:00:00
0
Милијана
Марићевић Петровић, ОШ "Вук Караџић", Стојник
Мој дневник. Моја ствар! Тако лепо украшен. Весео. Ма, као да је жив! Кријем га тамо, овамо. Али, не вреди. Напишем поруку: „Не читај чак и ако га пронађеш!“ Ништа то не мења. Једном сам ухватила маму како чита и смешка се. Да ли је могуће? Људи, па то је мој дневник!
Њему могу све да шапнем. Разуме ме. Не љути се.
Не смеје ми се и не критикује ме. Размишљам... Мој дневник
интересује и друге, видим да је баш популаран. Па, хајде баш кад је тако, преписаћу вам
једну страницу. Али обећајте – никоме ни речи о томе!
Здраво, дневниче!
Данас ми је лош дан. Јутрос сам била срећна.
Ближи се полугодиште. Игре на видику. Али, онда се збио преокрет. Растужила сам
се. Наставница ми је закључила четворку из српског. Ух, баш сам љута! Та
граматика! Она ме је изнервирала. А онда, следећи неуспех. Лоше сам урадила
контролни из физике. Још једна четворка! Зашто ниси мађионичар па да поправиш
тај школски дневник? Вежбала сам, изгледа недовољно. Кад сам дошла из школе,
мама љута. Нисам спаковала своје ствари. Од тих старијих не може да се живи! О,
Боже, као да је данас петак , и то тринаести!
Имам утисак као да би желео нешто да ми кажеш, дневниче. Ок, нећу више да ти причам ружне ствари. У ствари, ево одмах једне лепе! Знаш, на тренингу је била и она моја симпатија. Ма, знаш ти ко је он! Купио ми је чоколаду, било му је жао што сам се повредила. Бар једна лепа вест, зар не?
Касно је. Поздрављам те сада. Родитељски аларм
се укључио. Време је за спавање, тако барем кажу.
Пакујем потом свој дневник. Остављам га тако да
га нико не пронађе. И опет понављам: „Не читајте мој дневник!“ Добро, вама сам
поверила једну страницу, ваљда се неће наљутити.
Софија Радуловић, VI разред
Похваљени рад на литерарном конкурсу "(Не) читајте мој дневник"
.jpg)
