Драган Маринковић
Unknown
15:18:00
0
 |
| Драган Маринковић, директор Табле |
Шарена
шума
Преко брда сребрнога и кристалне реке,
крај широког плавог мора и дуге далеке,
испод нашег златног сунца и црвених
звезда,
налази се мала шума пуна птичјих
гнезда.
У њој живе чудне птице, различитих
боја,
носе перје разнобојно и различитог
кроја.
Ту су: сова зеленкаста, јаребица плава,
кукавица љубичаста, сврака белоглава...
Ласта носи жута перца, а гугутка лила,
Изнад шуме лети голуб, носи бордо
крила.
Над чаробном шумом овом, разне боје
лете,
ал’ је никад нећеш наћи, ако ниси дете.
Прасе
Расцветало пролеће,
долетеле прве ласте,
седи прасе и размишља,
шта ће бити кад порасте?
Гледа коња, диви му се,
док у касу кола вуче,
онда гледа краву Спасу,
док је музу, она муче.
Потом спази страшног овна,
шишају му руно бело,
поред њега мазга шета,
водиће је сад у село.
Ту се прасе хитро прену
„Нећу о том ни да сањам!
Хоћу мали ја да будем,
и у блату да се ваљам!“
Дете у
мени
Слободно ме меркај сада, од главе до
пете,
Ја сам споља матор човек, а у души
дете.
Бити дете с пола века уопште лако није,
У сваком се старом чики неко дете крије.
Тражио сам више пута и на самом Гуглу,
Претражио планету целу у сваком њеном
углу,
Да бих наш’o градић, село, где се пева,
гуче,
У коме само деца живе, играју се, уче.
Ако никад не допловим до те дечје луке,
Ништа неће бити страшно, неће бити
бруке.
Али ако ипак успем у тај градић стићи
чак,
.jpg)
