Елена Глигоријевић - Песме
Unknown
15:35:00
0
Мирјана Шошкић, ОШ „Владислав Рибникар“ Београд
Мамино дете
Ал`
је страшна ова тама,
нешто
шушне сваки час.
Онда
зовем: мама, мама!?
Одмах
чујем мамин глас.
Тад
је мање страшна тама
и
вештице ту не лете.
Чим
отвори врата мама,
ја
сам опет храбро дете.
Драги ветре
Драги
ветре,
заголицај
дрвеће да се смеши,
да
усрећи тужне и да их теши.
Драги
ветре,
семе
посеј по раскошној ливади,
да
никне биљка и цео свет види.
Драги
ветре,
успавај
сваку бебу
да
би сијале јаче звезде на небу.
Драги
ветре,
улепшај
ми нови дан
да
буде диван као сан.
Ноћ
Месец
на небу сјаји,
док
небом влада тама.
И
понеку звезду гаји
да
васиона не буде сама!
И
чак и кроз облаке вири,
понеки
звездин крак,
док
благи ветар пири
уз
блештави месечев зрак.
Елена Глигоријевић,
V-5 (Учитељица: Нина Радић)
