Ајша Демировић - Прича из мог завичаја
Unknown
12:00:00
0
Ениса Кајевић,
ОШ „Рифат
Бурџовић
Тршо“, Нови Пазар
Прича
из мог завичаја
На
крају једног малог и лепог места је она. Заборављена, напуштена и
усамљена, још увек поносно стоји и
пркоси времену, као да не жели да оде у заборав. Та мала, стара кућа некада је
била топли дом испуњен дечјом грајом.
Стојим
на прагу те куће, а приче мог деде о њој у мени буде машту и осећај као да сам
и ја некада живела ту. Отварам стара врата која шкрипе док се паукове мреже са
њих кидају и стварају прашину која се види према зраку светлосног топа што се
пробија кроз малени прозор. У тој великој соби још два малена прозора била су
једини извор светлости. У ћошку је стара , зарђала пећ која је грејала ту
многобројну фамилију. Било је шесторо деце. Деца су била срећна, без брига,
весела и несташна. Скакала су туда, јурила се, а увече кад се уморе спавала би
на старим дрвеним креветима по двоје, троје зајено, зависи колико их је могло
стати. Док су она безбрижно сањала, родитељи су имали много брига : како их
нахранити, како им обезбедити неопходно. Сав терет тешког живота био је на
њиховим плећима, а време послератно, тешко и туробно. На моменте ми кроз мисли
пролете слике малене деце која се играју, свађају или отимају око ужине док их
њихови родитељи посматрају, срећни што их имају, али ипак забринути за њихову
будућност.
Слике
око мене враћају ме у садашњост. Мир и тишина. На старим полицама је још увек
неки земљани лонац, тепсија, бокал и још пуно тога што ја не знам чему је
служило. У ћошку супротно од оном у ком је пећ је хамам. То је старо купатило
где се одржавала хигијена целе фамилије. Било је сакривено шареним завесама.
Врх собе је украшен миндерима и везеним јастуцима, а под застрт избледелим
ћилимом. Поред јастука је старо вретено. Нико не зна колико је вуне на њему
испредено. Све је овде тако старо, а опет живи. Свака ствар има своју причу.
Излазим
и затварам врата иза којих остаје безброј прича, сећања, успомена, које живе
све док она постоји, а кад се сруши отићи ће све са њом. Не знам да ли ће још
дуго, бојим се да неће и нешто ме стеже у души због тога.
Ајша Демировић, VIII разред
