Марија Романовић - Прича о детињству моје баке
Unknown
08:00:00
0
Славица Бијелић, ОШ „Милош Марковић“,
Лелић
ПРИЧА О
ДЕТИЊСТВУ МОЈЕ БАКЕ
Сви имамо неку
своју причу о играма и несташлуцима. Тако и наше баке имају приче из свог
детињства. Само, мени се чини да су наше приче много веселије, него приче наших
бака. Оне су некако пуне туге и сете.
Моја бака је
рођена у селу Лелић. Она је четврта ћерка својих родитеља. Иако је била
најмлађа, морала је да ради исто као и њене три старије сестре. Није имала
никаквих привилегија због својих година. Док је била мала била је мамина маза,
али како су године пролазиле, било је све више обавеза а све мање пажње према
њој. Морала је да иде у њиву, шталу и да обавља послове по кући. За разлику од
њих, ми данас имамо све што пожелимо. Многа деца, па и ја, своје куце хранимо
смокијем, штапићима и другим грицкалицама а нашим бакама главни слаткиш био је
шећер у коцкама. Ни тога увек није било.
Бака се
сећа да је најлепше било за славу и
преславу, јер се једино тада уживало у слаткишима. У школу је ишла целе недеље
у истом оделу. Волела је да учи и била је добар ђак. Без обзира на све то,
родитељи јој нису дали да настави школовање, тако да је завршила само четири
разреда. Чувала је овце и обављала све послове заједно са родитељима. Када је
имала само шеснаест година, отац је одлучио да треба да се уда. Знала је да не
сме да се буни, иако то није желела. Морала је да послуша родитеље. Тако је моја бака са само
седамнаест година постала мама. Родила је мог чичу, а касније и тату. И поред
толиких обавеза, тужног детињства и немаштине, моја бака је увек срећна, насмејана
и радо прича о свом детињству. Трудила се да чича и тата имају све у животу и
да се никада не осећају као она, тужно и запостављено.
Моја бака је
једна сјајна бака и волела бих да још дуго година живи са нама, срећна и
насмејана. Када није имала срећну младост, потрудићемо се сви да има срећну
старост
