Лука Баровић - У име цврчка и његове деце

У име цврчка и његове деце

Са гране цврчак скочи на мој длан

и сетно ми рече да му је живота остао још дан.

Уз то ми шапне жељу једну,

да мравима кажем истину вредну.

Да људима викнем истину важну

и напокон исправим причу лажну.

Причу у којој цврчак не вреди

већ само пева и докон седи…

у којој не скупља храну за зиму

јер весело свира виолину…

Чујте људи, мрави и птице,

упознајте цврчково право лице:

он не ради јер му је живот кратак,

природа му је дала тежи задатак!

Да продужи врсту и малим цврчцима да среће…

јер јесен ионако дочекати неће.

Кад би ви знали, да вам је живот мали,

зар не бисте само љубав и песму дали?

Зато он пева природи, животу…

не треба му храна за такву лепоту!

Лука Баровић, V-2 (учитељица Јелица Васиљевић, разредна Сања Терић)

Специјална награда за лепоту поезије