Школа српског језика у оквиру АКУД Коло
Unknown
12:38:00
0
Нада Чупковић, АКУД Коло из
Копра, Словенија
И смеха, смеха,
и смеха дајте деци!
(Драган Лукић)
Школа српског језика у оквиру Академског
културно уметничког друштва Коло, Копар, се већ пету годину труди да стихове нашег
великог дечјег песника, Драгана Лукића, спроведе у пракси осмишљавајући креативно - едукативну наставу
а при том поштујући предзнање и личност деце полазника, а све нам то не би
успело без финансијске подршке Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у
региону.
Сваки час, ново знање. Сваки час, ново
ишчекивање.
У току ове школске године посветили смо се великим ствараоцима дечје књижевности,
а понајвише Драгану Лукићу и Десанки Максимовић.
Стихови великана дечје књижевности су нас толико надахнули да и сами покушавамо
да пишемо стихове, кораци су ситни, али циљ није недостижан. Успева нам! У нашим
редовима већ имамо једног малог песника, а придружују му се и други којима се по
главицама роје први стихови. У друштву песникиње, Мирјане Јеротић из Копра, која је недавно објавила своју збирку песама
под називом Срце на длану, открили смо и како изгледа рима, да постоји и песма
без риме, да се уз песму »високо лети и живи« (М.Јеротић).
Смишљање стихова је велики изазов и пресрећни смо када видимо коначни резултат.
Толико смо срећни да ту срећу делимо и са другима и то у оквиру различитих литерарних
конкурса на које смо послали и на које ћемо тек послати радове наших најмлађих ствараоца,
а то су: Шантићево перо - Београд, Литерарне стазе - Вршац, Креативна чаролија -
Бања Врујци, Фестивал дечје поезије Микрофин - Бањалука, Дечја библиотека Змај –
Београд и многе друге.
Пажњу нам привлаче не само песме. Са великим одушевљењем слушамо приче и легенде
о Светом Сави, обожавамо да певамо Химну Светом Сави уз хор Палчићи, волимо да се
дружимо са чланицама ветеранске фолклорне групе јер увек имају нешто лепо да поделе
са нама, неку песму, причу, да нас насмеју и науче.
И шта још волимо? Деца воле разне ствари, и као што рече Душан Радовић, деца
воле и чудне ствари и смешне али и слатке ствари. Волимо када нас Наташа Радешић,
једна од ветеранки посети са шеширићем на глави у улози Десанке Максимовић, волимо
када нам Миомирка Поповић Крампершек, такође из ветеранске фолклорне групе, доведе
правог Фифија и одрецитује нам песмицу о
играчкама које су побегле у свет, или о љубави између деце и родитеља, волимо и
када нам се придруже родитељи на нашим часовима и са нама запевају, нешто нам прочитају
или једноставно само послушају шта смо на часу научили и сазнали, волимо, волимо...
ух, баш много тога. А највише волимо: квиз такмичења, где проверимо своје знање
и допунимо постојеће. Пошто волимо и слатке ствари наши часови су и слатки, јер се
засладимо разним шареним бомбонама, кексићима, чоколадама.
Осмислити сваки час на креативан и истовремено едукативан начин није нимало
лак посао за учитељицу Наду. Али једино такав начин рада мотивише децу да далеко
од Матице користе матерњи језик, да утврђују своје знање и да једног дана своје
културно наслеђе пренесу на будућа поколења. То је задатак не само учитеља већ и
родитеља, старатеља, Министарстава како српских тако и словеначких, културних друштава
и целокупне наше заједнице која живи и ради на територији Републике Словеније, јер
будућност Европе је међукултурни дијалог који је као такав један од темељних циљева
Европске уније поред мотивисања ка вишејезичности и мултикултурности.
Чињеница, које треба да будемо свесни као родитељ, је да учење више језика деци не представља проблем
и да двојезичност (или вишејезичност) може бити само предност у когнитивном развоју
деце али и у развоју њиховог мишљења, прихватања другог и другачијег. Учинимо деци
услугу, дозволимо им да уче матерњи језик!
 |
Један од часова посвећених дружењу родитеља и деце био је посвећен
изради новогодишњих честитки које смо послали на разне адресе спонзора, пријатеља
Друштва, Управе за сарадњу са дијаспором
и Србима у региону (која већ пету годину редовно суфинансира нашу школицу српског
језика) и партнерима.
|
 |
Резултат вишечасовног рада вредних дечјих ручица, оних малих али
и старијих другара, и њихових мама су ове
предивне честитке.
|
 |
| Припрема за Савиндан је у најмлађој групи протекла у изузетно пријатном друштву протојереја ставрофора Томе Ћирковића и старијих другара. Уживали смо у приповедању о животу и делу првог српског просветитеља и архиепископа, Светог Саве. |
 |
Неколико најмлађих чланова школице српског језика и полазника
фолклорне групе Колце поносно је наступило на Савиндан, у склопу рецитала у копарском Храму Светог Саве, у предивним народним ношњама.
|
 |
Најомиљенија тема нам је Свети Сава. Градитељу школа, учитељу,
добротвору, просветитељу и првом архиепископу посветили смо чак три часа. И није
нам довољно. Наши најмлађи са великом пажњом и уживају у причама и легендама о Светом
Сави. Бојанке се боје уз обавезно слушање и певање Химне Светом Сави.
|
 |
| Међугенерацијско дружење са члановима ветеранске групе и мамама протекло је и на још једном посебном часу, посвећеном писању поезије, а који нам је својим присуством обогатила песникиња која пише како на српском тако и на словеначком језику, Мирјана Јеротић. Хвала Мирјани на пријатном дружењу и поклоњеним књигама, њене прве збирке песама Срце на длану. |
 |
Утврђивање песмице Фифи, Драган Лукић, није могло да прође без
једне мале куце која нас је све развеселила и обогатила наш час.
|
 |
| Упознавање са животом и делом наше велике песникиње, Десанке Максимовић, дочарала нам је чланица ветеранске фолклорне групе, велика обожаватељка деце и Десанкине књижевности, Наташа Радешић, у току међугенерацијског дружења са најмлађом групом школице српског језика. Без обавезног шеширића, по којима је Десанка Максимовић била препознатљива, наравно, ни у нашој презентацији није ишло. |
