Извор:
Туристичка организација Чачка http://turizamcacak.org.rs/
Овчарско-кабларска клисура се налази у централном
делу Србије, у оквиру Западног Поморавља, а раздваја високу Шумадију, на
северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Спада у она подручја
Србије која својим природним вредностима и споменичким лепотама привлаче пажњу
већ вековима. Основно природно обележје клисуре чине упечатљиви масиви Овчара и
Kаблара, по којима је и добила име. Главну масу ових планинских узвишења
изграђују кречњаци из периода триајса. Мало која клисура у Србији је украшена тако
израженим укљештеним меандрима или термалним изворима као ова. Главну
морфолошку особеност клисуре представљају изванредно изражене окуке речног тока
Мораве и доњег, најнижег дела долине, које је наш чувени научник Јован Цвијић
назвао накалемљеним мендрима, односно укљештеним меандрима. Уредбом Владе
Републике Србије Овчарско-кабларска клисура проглашена је као заштићено
природно добро I категорије – Предео изузетних одлика. Заштићено подручје се
простире на 2.250ha, од чега је 1.700ha на подручју општине Чачка, а 550ha на
подручју општине Лучани. На подручју клисуре установљени су режими заштите II
степена (542 ha) и III степена (1707 ha).

Овчарско-кабларска клисура спада у ред оних
подручја у Србији која су позната широј јавности по својим природним лепотама и
споменичким вредностима, која привлаче пажњу већ вековима. Основно природно
обележје клисуре чини рељеф, а пре свега упечативљиви масиви Овчара и Kаблара,
по којима је и добила име. Мало која клисура у Србији је украшена тако
укљештеним меандрима или термалним изворима као ова. Огрнута у лепе и
тајанствене шуме, са незаборавним пејзажима, још је лепша кад њено небо запара
орао или кликтај сивог сокола.
Поред природних лепота, туристички потенцијал
Овчарско-кабларске клисуре представља и велики број православних манастира
окружених шумама, водом и стенама. Због постојања десет манастира и два света
места у Овчарско-кабларској клисури, она је позната и као „Српска Света Гора“.