Нина Живић - Јесен у мом крају
Unknown
21:45:00
0
Октобар – то је реч која ме подсећа на кишу, на хладне
и тмурне дане, на ветар који нам својим леденим дахом прича причу о јесени.
Јесен се попела на прсте, ушуњала се, прошла поред нас
и уселила се у наш крај. Ођедном се све променило, Сунчани дани се веч пакују,
јер ускоро одлазе од нас. Птице више и нису толико активне, јер је сваки дан
све хладнији и хладнији. Kада се ујутру пробудим, све је тмурно и облачно,
примећујем само капљице росе које сијају као најсјајнији дијаманти. Јесен је
као дуга расипана по небу, док су честе кише постале веома досадне. Дрвеће је
сашило и обукло своје нове златне хаљине, док се вредне веверице труде да
покупе преостале жиреве. Мрави и други инсекти су ужурбани и вредни
припремајући се за хладне дане, а животиње прикупљају залихе хране. Лишће и
трава су увелико жути и суви, а улицама
се шире мириси печених паприка. Седећи у дворишту, приметила сам да се природа
скроз променила и да јесен влада мојим крајем као горда царица. Птице селице се
пакују и припремају за пут, а птице станарице се спремају за хладне дане и
граде нова гнезда. Људи се облаче топлије и свуда са собом носе своје шарене
кишобране, јер никада не знају када их киша може изненадити. Чипкани облаци
пажљиво прелазе преко неба, да не би покварили игру деце. Јесен ме подсећа на
уметника са златном четкицом и палетом пуном боја, који се уселио у наш крај да
би обојио целу природу.
Надам се да ће и ова јесен направити одличну изложбу
својих дела и обојити целу природу.
Нина Живић, IV 4
ОШ “Иво Андрић”, Ниш
