Сузана Кучук - Зубар

Зубар многе справе има,
од њихових звукова крв нам се леди свима!
Учили су много школе, да стекну звање доктора стоматологије
и ја им се дивим на томе.

Али нека хвала лијепо, шта ће им та два слова
свима су нам ноћна мора!
Kад зуб заболи шта нам преостаје, да се мучимо, трпимо...
е ту наступа доктор стоматологије, да примјени стечена знања
да нас осмијехом дочека, саслуша и убиједи
да је то ситница права, иако зна да се сви бојимо зубара!
Чим у ординацију уђем заболи ме глава,
тресем се и муцам од страха, али повратка нема
бол се отклонити мора, а то само зна докторица моја!
Од страха и зубобоља прође,
па се често питам зашто уопште дође?
Kад сједнем и отворим уста она милости нема,
боде, бруји, зуји, уста пуна игала, крви има на све стране,
дал су зубари људи, виде ли свог рада мане.
И тако се патимо и знојимо, на столици минуте бројимо,
вријеме као да је стало, чује се само докторица моја
која понавља: „Још мало, још мало“!
Али кад дође свему крај, срећа се не може описати та
са столице скачем, зубобоље нема, прошла је трема,
а докторица измучено гледа, и пита се што нам тај страх треба,
а ми смо сретни што је имамо
јер она умије пацијента да разумије!!!

СУЗАНА KУЧУK, VI4
ОШ "Бранко Радичевић"
Бањалука