Марко Јовановић - Песма
Unknown
15:55:00
0
Једном сам
написао песму. Стварно сам био срећан што сам је написао, па сам одмах отрчао
да је покажем мами.
- Сачекај
мало - рекла је она док је кувала ручак.
Могао бих да
је прочитам тати, али тата је спавао. Бака је лоше чула, а ујо је гледао фудбал
на ТВ-у.
Нисам знао
шта да радим па сам отишао у наш паркић. Легао сам у траву и почео да читам
песму, прво у себи, а онда на сав глас. Гледао сам у небо и уживао, кад се
изнад мене створи голуб.
- Браво! - рече
он
- Дивна
песма! - рече неки други глас. Окренем се, погледам - оно комшијин пас. Гле, ту је
била и кртица која ме кратко упита:
-Јеси ли то
сам написао?
Пошто сам добро и васпитано дете, одговорио сам
устежући се:
-Јесам.
Хтео сам да
збришем да сам могао да устанем. Нисам се плашио, већ сам био у незгодном
положају. Онда сам их упитао како то да причају. Рекоше ми да говоре и разумеју
све светске језике Свашта сам чуо и сазнао од њих!
- Знаш - рече
ми голуб - треба више да пишеш. Ја ћу ти причати шта се дешава на небу, кртица
Цана ћете обавештавати о догађајима у земљи а Лаки има занимљивости из парка.
Нисам имао
појма да је тако занимљиво под земљом. Цана има доста другара који са њом раде
на најновијем пројекту велике грађевине испод дебелог храста. То ће бити
паметни лавиринт који ће се снадбевати топлотом помоћу стакла од флаша. Флаше
скупе и хватају сунчев зрак, онда га полако усмеравају до отвора рупе а затим
кроз цео тунел до грађевине и кроз њу. Генијално! Ни на крај памети ми није
било тако нешто...а флаша колико хоћеш у парку. Да ли тако може да се осветли испод земље? Одговор ћу сачекати.
Лаки и Греј
су били удружени у послу око прављења осмеха. По ономе што сам видео супер им
је ишло.
У сумрак сам
се вратио кући. Мама је била јако љута.
- Где си ти
досад?- упита ме.
- Веровала или
не, разговарао сам са животињама!
- Ајде улази,
да ја и ти поразговарамо!
Тај разговор
још нисам заборавио, али сам опет ишао у паркић да чекам голуба, пса и кртицу
који говоре.
Кад видим да
их нема, ја легнем у траву и прочитам нову песму или причу наглас. Гледам у
облаке и маштам, маштам.... о свему и свачему.
Марко Јовановић
ОШ "Старина Новак", Београд
.jpg)
