У УЧИОНИЦИ ПАМЕТНИЦА (место где и одрасли расту)
Tabla
08:00:00
0
 |
| Данијела Стефановић |
„Добро јутро! Како су моје
паметнице од јутрос?“, мој
осмех, мноштво осмеха...и крене наша заједничка школска прича...
Да ли понекад помислите да не бисте умели било чиме другим да се бавите да није нашег занимања, најлепшег на свету? Деца су право богатство, ризница необјављених и неоткривених прича... Колико је само тајни откривено у нашим разговорима, колико непотребних брига распршено, колико љубави сачувано и маште разиграно...
Деца траже пажњу, траже да их саслушамо, да се њима бавимо, да растемо са њима. Невероватно колико је мало потребно да растемо заједно за њима. Кроз нашу учионицу прошло је много лекција, експеримената, сазнања, гостију, бајки, изазова хуманости и солидарности који су се ширили у другим одељењима и местима, креативних радова, рукотворина, али највише љубави - узајамне. Све оно што уложимо у њих расте као из најплодније оранице и враћа се многоструко. А онда видите себе као другу, богатију, јачу и мудрију особу.
Да ли понекад помислите да не бисте умели било чиме другим да се бавите да није нашег занимања, најлепшег на свету? Деца су право богатство, ризница необјављених и неоткривених прича... Колико је само тајни откривено у нашим разговорима, колико непотребних брига распршено, колико љубави сачувано и маште разиграно...
Деца траже пажњу, траже да их саслушамо, да се њима бавимо, да растемо са њима. Невероватно колико је мало потребно да растемо заједно за њима. Кроз нашу учионицу прошло је много лекција, експеримената, сазнања, гостију, бајки, изазова хуманости и солидарности који су се ширили у другим одељењима и местима, креативних радова, рукотворина, али највише љубави - узајамне. Све оно што уложимо у њих расте као из најплодније оранице и враћа се многоструко. А онда видите себе као другу, богатију, јачу и мудрију особу.
Растимо са свом нашом децом, заједно.
Данијела Стефановић
учитељица
ОШ „Вук Караџић“, Житковац
