Круна Савић - Кројач и див
Tabla
15:00:00
0
Наташа Липовац, ОШ „Вук Караџић“ Београд
Кројач и див
Некада
давно живео је један див.
Био је сиромашан,
али сви су га јако волели због његове племенитости и
мудрости. Једнога дана у шуми у којој је живео див је рикнуо а у
његовом крику се тачно чуло да је био неописиво
тужан и бесан.
У исто време у
једном градићу радио је један вредан и
скроман кројач. Пошто је био најбољи у граду,
позвали су га да једном богаташу сашије одело. Кројач
је одмах кренуо ка шуми у којој је див живео јер је морао да прође кроз њу да
би дошао код богаташа.
Док је ходао кроз
шуму кројач је имао некакав чудан осећај као да су све животиње и
биљке биле тихе да не узнемире нешто или некога. Кројачу
ништа није било јасно док испред себе није угледао
огромног дива. Али нешто га је натерало да остане – биле су то дивове
нежне уплакане очи.
Кројачу је
било жао па је попричао мало с дивом и упитао га шта му је. А
див одговори: „Видиш, драги мој кројачу,
када сам био мали имао сам један капутић
који сам страшно волео.
Али ја сам растао
и порастао а сад ми је тај капутић мали,
ноћу ми је хладно
а зиму и да не помињем. Као
што видиш, сиромашан сам па не могу да купим нови. Једнога
дана сам јако рикнуо и отад сви ме се плаше. ”Кројач,
пошто је био добар, одложио је одлазак код богаташа јер је хтео диву да
сашије капут бесплатно.
Кројач и
див су постали најбољи другари.
Живели су срећно
до краја живота.
