Андреј Тановић - Живот једног рачунара
Tabla
14:00:00
0
Слађана
Марковић, ОШ „Миодраг Миловановић Луне“ Каран (код Ужица)
Живот
једног рачунара
Некада давно
живео је компјутер по имену Макс.
Он је био међу
првим рачунарима које је човек измислио. Макс је живео срећно у својој породици
и сви су волели да се играју на њему. Дечак који је за рођендан добио Макса,
волео је да игра игрице на њему. Када је Макс остајао сам, причао је телевизору
Иксу како је много срећан и задовољан што је дошао у ову
породицу. Сви уређаји у кући завидели су му што га дечак највише користи, па су
хтели да га се
отарасе. Смишљали су шта би могло
да му се „деси“ да се он поквари. Сваки пут када би му нешто урадили, и он се покварио, дечак је успевао да га поправи. Године су пролазиле, а Макс је и даље живео у свом царству. Чак
су и телевизора Икса променили.
Макс је
схватио да ће и њему доћи
време када
ће отићи на отпад. Дечак
је порастао. Схватио
је да жели нови
рачунар, али
није хтео да баци Макса јер је одрастао уз њега. Није могао ништа да
уради на Максу: нити
да му повећа меморију, нити да му угради нови софтвер, јер је Макс био
веома стар. Макс
је схватио шта ће бити са њим. Дечак га је оставио у магацин где су старе
ствари. Макс
је цео дан плакао. Одједном, отворила су се врата
магацина. Био
је то дечак. У
руци је носио још један рачунар. Ставио га је поред Макса. Врата су се
затворила.
„Здраво! Ја сам Мица. Како се ти зовеш?”, рекла је Мица.
Макс се
нашао у чуду. „Одакле
сад она?“, запита сам себе. „Ја
сам Макс”, представи се.
Наставили су
разговор до дуго у ноћ. Макс је схватио да више никада неће
бити сам. Мица
је била најлепши рачунар који је он могао да замисли. Заљубио се, и љубав му је била
узвраћена.
Од тога дана
стално су били заједно и нико их није могао раздвојити. Макс се заклео да никада
неће заборавити дечака који
му је донео срећу и радост за цео живот.
Андреј Тановић, четврти разред
.jpg)
