Ахмед Дураковић - Привидна свјетлост
Tabla
16:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Привидна свјетлост
Док је играо кошарку на прашњавом терену, оглашавање пса му
одвуче пажњу кад кроз маглу видје њега.
Мјесец јули, крај школе. Сва дјеца су била сретна, али не и
Хери, тринаестогодишњи дјечак који је имао мало пријатеља.
Он је вријеме проводио играјући игрице. Био је јако депресиван због тога што је
углавном био сам, те се спреми, узе своју лопту и крену ка школи.
На путу је видио дјецу која су се играла заједно, доста
дјеце. Дошао је у двориште старе отрцане школе. Поче да се игра, али нешто не
би у реду. Чуо је нешто од чега се јежио, то су били гласови
дјеце, али кад би се окренуо, не би ништа видио. Одједном ствари се промјенише
и деси се то лајање пса. Када се окрену, страх му прође кроз кичму. Видио је старог друга који излази из
школе.
Прилази према њему док се Хери све више плаши. Само се
створи испред њега. Хери поче плакати. "Шта хоћеш!?", узвикну Хери док је тишина
владала. "Хоћу да нађеш другове и да будеш као прије са мном!", рече
Џон и удари га.
Мислио је да је готово, живот му је пролазио кроз очи и сви
добри тренуци с њим. Сузе су му хладно падале на под. Плакао је и размишљао шта
то значи: да ли да нађе нове пријатеље или је ово нешто језиво на које ни сам
нема одговор. То ће он сам, ипак, спознати дубоко у срцу.
Ахмед Дураковић, VII разред
.jpg)
