Далила Синановић - Лијени научник
Tabla
15:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Лијени научник
Смишљам шта да радим од
живота. Научник сам који десет година није ништа изумио.
Године су ме мало занијеле па
сам и лијен постао. Али неке идеје су ми по глави трчкарале свакодневно: Шта
ако направим изум који ће ми помагати у кућним пословима? Али о роботу мислио
нисам. Своје лијено тијело сам подигао са старог кауча који је јадан већ у
распаду био.
Машта, ипак, уради своје.
Слике различитих дијелова у глави се почеше вртјети као филм. Након пар дана
имао сам нешто. Створио сам чудан изум који на први поглед изгледа као
усисивач. Међутим, када се одређено дугме кликне, добијеш мини строј са 6 руку који хода по стану и за
мене све ради. Све је дивно функсионисало док се то мало чудо није почело
укључивати само. Волим спавати до један сат, понекад и до три по дану, али се
сада навика промијенила јер звук котрљања ме буди прије зоре. Нисам то могао
поднијети па сам пар пута расклопио моје ''ремек дјело'', али све је било уреду.
Можда ми се моја љеност светила, љутила, можда је нисам смио оставити тек тако
без одобрења.
Трпио сам гласан звук
котрљања свако јутро мјесецима док нисам схватио да је мој комшија сазнао за
све ово и одлучио се поиграти са мном. Он је преко рачунара успио промијенити
вријеме рада овог строја. И даље ми није јасно како је његов чип доспио у мој
изум, али није битно. Вратио сам поставке на првобитно стање, нормално, комшија
није знао за измјене. Понекад бих завезао главу марамом не би ли помислио да ме
боли глава, док не зна истину, могу уживати у свом изуму.
Чак сам почео и уживати у
овој обостраној игри, нарочито кад видим како се комшија слатко церека преко
ограде. Ја бих му узвратио један паћенички поглед уз кисело церекање. Све опет
иде глатко без јутарњег узнемиравања.
Далила
Синановић, IX разред
.jpg)
