Анастасија Стојићевић - Писмо војнику
Tabla
16:00:00
0
Зорица Перић, ОШ „Дража Марковић Рођа“
Смољинац
Писмо
војнику
Војниче, пишем ти са
једне зелене клупе. Мислим на тебе.
Ово хладно и
пролећно јутро стегло је и мастило у мојој оловци. Напољу ће можда киша, а ја сам решила да ти пишем. Пишем да бих ти помогла, јер знам да ће ти бити
топло док будеш читао моје писмо. Оно је заиста топло, баш као и моје срце док ти пишем. Док напољу пада киша, фијуче ветар, ти поносно стојиш на граници наше домовине и
чуваш је од непријатеља. За
тебе, драги војниче, нема
никакве препреке. Ти си храбар и
одважан јер чуваш домовину. Једини твој
пријатељ у прохладној пролећној ноћи је пас који те чува и са којим разговараш.
Тако бих да ти
помогнем, да ти дам свој шал, да
ти дам своју чашу топлог млека, да ти дам своју дуњу са бакиног ормана; да те
додатно ободрим. И још бих ти пуно
тога поклонила, јер добро знам да ти чуваш мој миран сан. Ти чуваш и птицу чија се песма ори, а највише што чуваш јесте срећа твог народа.
Анастасија Стојићевић, 5. разред
