Страхиња Мишковић - Волео бих да посетим далеку земљу
Tabla
12:00:00
0
ВОЛЕО БИХ ДА ПОСЕТИМ ДАЛЕКУ ЗЕМЉУ
Смешна прича
Само што је хоризонт изашао иза Сунца
мали Марко је одлучио да Канада крене на пут. Снег је пао по небу и све је било
плаво. Мали замотуљак је ставио белог медведа на леђа и кренули су заједно. По
небу су летели ракуни, а галебови су тумарали око медведових ногу. Пут је ишао
кроз облаке. Марко се уплашио за малог меду јер је путовање било високо. Једва
је чекао да види свог пријатеља. Док је снег плавио и одлазио на небо меда се
вукао кроз облаке. Био је гладан и хтео је да га нешто поједе. И Канада је била уморна. Заједно су скакали по
облацима док их је храна тражила. И одједном испред њих долете вук. Вук запева:
„О медо, где си кренуо по тим облацима?“ А меда му одговори: „Канада и ја идемо
на пут да видимо нашег друга Марка! Али пут је високо и ми смо гладни! Мислили
смо да ће нас нека храна наћи!“
„О медо, ено ти језеро горе између
облака, тамо има пуно Канада и можда те нека рибица улови!“
„То би било дивно, узвикну меда и
полете према језеру!“
Кад тамо, између два облака, мало
језеро. А из њега истрча рибица и полете према гладном меди. О среће, меда више
није био гладан. Са својим пријатељима Канадом, наставио је даље пут преко
облака до малог Марка. И после много дана, напокон су они и Канада стигли.
Загрљај је полетео према срећи! Дуго су се медали и маркали, а радост је летела
около и Канада је излазила из ње!
Пријатељи су поново били заједно.
За Табла Фест 18
СТРАХИЊА МИШКОВИЋ, III/1, ОШ „Станислав
Сремчевић” Крагујевац
Ментор: Предраг Николић
Треће место по оцени Стручног
жирија у категорији литерарни радови средњи узраст
