Ахмед Халилбашић - Кишобран за двоје
Tabla
16:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Кишобран за двоје
Да
ли се судбина поиграла
па
је послала један кишни дан
да
једном усамљеном бићу
испуни
највећи неостварени сан.
Да
ли је тутањ громова и олује
које
су се надвиле над градом
знали
о чему срце машта крадом.
Да
ли ми је и моћни вјетар
намјерно
тада савезник био
и
без милости њен кишобран поломио.
Да
ли сам сасвим случајно
у
право вријеме на правом мјесту био
па
јој склониште као џентлемен
под
мојим кишобраном понудио.
Мислим
да је нека чаробна сила
у
то сигурно упетљана била
па
се она њежно уз мене
под
мојим кишобраном привила.
Мислим
и да су громови и муње
употријебили
сву снагу своју
па
је у страху њена мала рука
чврсто
стегла руку моју.
Додиром
тим обузела ме чудна струја
ништа
више није било важно
ни
киша, ни вјетар, ни олуја.
Као
да смо на овом свијету
сами
тада били нас двоје
сви
око нас у том тренутку
су
престали да постоје.
Престрашени
поглед њежне срне
заробио
је и оковао душу моју
одлучих
тада свјесно да
у
њене руке ставим љубав своју.
Тишина
међу нама је говорила
пуно
више него све ријечи
а
њен благи осмијех је био
као
путоказ на путу срећи.
Осјећаје
наше у том часу
не
може описати ни једна балада
заљубљени
нисмо ни примјетили
да
је киша већ престала да пада.
Сигурно
смо тада пролазницима
под
кишобраном веома чудни били
њежно
приљубљени једно уз друго
ми
смо нашу будућност снили.
Сада
сам сасвим сигуран
да
је небо послало тај кишни дан
да
би њен осмијех једном дјечаку
остварило
тај љубавни сан.
Ахмед Халилбашић, VI разред
.jpg)
