Тара Станковић - Српској мајци
Tabla
10:00:00
0
Љиљана
Ћузовић, ОШ „Стари град“ Београд
 |
| Први светски рат (колаж) - аутор: Тара Станковић |
СРПСКОЈ МАЈЦИ
Пссссст. Молим за тишину.
Желим да чујем ехо вечности.
Ове речи су за мајку
која је изгубила сина јединца
у Великом рату.
Драга мајко, твог сина нема више,
отишао је једне хладне, беле зиме.
Чарапе које си му тако брижно плела,
твој син никада неће таћи.
Смрт је једини прекривач
који га греје
а камен постеља за његове очи снене.
На врата неба покуцао је он
за своју земљу живот дао је свој.
Био је тако храбар, млад и јак
ал' вихор рата отргну га тад,
из твојих груди и твоје душе
тамо где је чедо мајци највеће сунце.
Драга мајко, не тражи га сад
јер твој син је на небу сада сјајни траг.
И немој гледати на путе и чистине
јер он неће доћи ни ове зиме.
Он дао је свој живот, срце и очи
за дечије мирне снове и спокојне ноћи,
за Србију земљу, за зоре у слободи.
Молим те мајко, обриши сузе сада
и буди храбра, баш као и он,
јер он је сада вечности део
јунак за свагда,
Србије поносни род.
Ја брижно чувам успомену на њега,
и теби шаљем ову тишину,
поносна и
ја на храбру српску војску
поносна на Србију,
нашу земљу милу.
(Песму посвећујем мајци Макрени чији је син погинуо у планинама Албаније приликом повлачења храбре српске војске у Великом рату)
Тара Станковић, VIII/4, ОШ „Скадарлија“ Београд
Ментор: Светлана Тасић
.jpg)
